Naučnici CERN-a došli su do neverovatnog saznanja, za koje se još čeka potvrda, da su neutrino čestice iz atoma za nekoliko milijarditih delova sekunde brži od svetlosti, za koju se dugo verovala da je najbrrža. Evo članka:
Citat:Poslednji rezultati istraživanja u najvećoj labaratoriji za nuklearnu fiziku CERN-u su zbunili fizičare jer se ispostavilo da je kretanje subatomskih čestica brže od brzine svetlosti
Fizičari kažu da su neutrino čestice - koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici - potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je brzina zabeležena u snopu neutrina ispaljenom iz Ženeve ka jednoj laboratoriji udaljenoj 730 kilometara, u Italiji.
Zbunjeni naučnici zatražili su od drugih kolega da provere merenja ili nađu neki drugi način na koji bi objasnili izmerenu brzinu. Ukoliko se to ispostavi kao tačno, to otkriće bi uništilo, u najmanju ruku ozbiljno preokrenulo osnovni temelj fizike da se ništa ne kreće brže od svetlosti.
U međuvremenu, grupa naučnika iz CERN-a je saopštila da je veoma oprezna u ovim tvrdnjama i svoje rezultate su zato objavili na internetu na uvid stručnoj javnosti.
“Pokušali smo da nađeno sva moguća objašnjena za ovo”, kaže za BBC autor izveštaja Antonijo Ereditato. “Pokušali smo da pronađemo bilo kakve greške, obične greške, komplikovane greške, ili gadne efekte i nismo uspeli”, rekao je on.
“Kada ne pronađete ništa, onda kažete 'sada sam primoran da iskoračim i zamolim stručnu javnost da proveri ovo'”.
Brzina svetlosti je najveća brzina u Univerzumu, i veći deo moderne fizike, kao što je predviđeno u teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, se zasniva na ideji da ništa ne može da je pretekne. Hiljade eksperimenata je obavljeno kako bi se to još preciznije izmerilo i ni jedan rezultat nikada nije uočio čestice koje probijaju tu granicu.
Međutim, dr Ereditato i njegove kolege su izvodili eksperimente u posednje tri godine koji izgleda da sugerišu da su neutrino čestice u stanju da učine upravo to.
Neutrino čestice imaju nebrojeno tipova. Dugo se verovalo da neutrini različitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Ti prelazi, koji se zovu neutrinske oscilacije, su opaženi 1998. za šta su 2002. Rejmond Dejvis mlađi i Masatoši Košiba dobili deo Nobelove nagrade za fiziku.
Istraživački CERN-a tim je eksperimentisao sa snopovima samo jedne vrste, muon neutrinima, šaljući ih iz CERN-a do podzemne labaratorije u Gran Sasu u Italiji, kako bi proučili koliko njih se pretvara u drugačiji tip, tau neutrino.
Tokom izvođenja eksperimenta istraživači su primetili da čestice stižu nekoliko milijarditih delova sekundi brže od svetlosti na istoj razdaljini.
Tim je izmerio putovanja neutrino čestica oko 15.000 puta i tako dostigao nivo statističke važnosti, što se u naučnim krugovima računa kao formalno otkriće.
Međutim grupa naučnika takođe računa na takozvane “sistematske greške” koje lako mogu da učine da pogrešan rezultat izgleda kao rušenje ultimativne brzine, što ih je motivisalo da objave na uvid javnosti svoja merenja.
“Moj san je da drugi, nezavisni eksperiment pokaže isti rezultat, tada bi mi laknulo”, kaže dr Ereditato. Ali za sada, objašnjava on, “mi ne tvrdimo stvari, već samo želimo pomoć zajednice u razumevanju ovih ludih rezultata”.
“I naravno, posledice mogu biti veoma ozbiljne”.
Na prvi pogled, ovo i nije značajno jer je razlika u brzini jako mala. Danas sam pak, u školi od profesorke čuo da bi to moglo značiti da se život na Zemlji razvio kao posledica vanzemaljske aktivnosti, odnosno da oblici života koji dolaze van Zemlje ne bi izgoreli ako bi razvili brzinu veću od svetlosti. Moguće je dakle, da su jednoćelijski organizmi, za koje nauka tvrdi da su preteče svakog živog bića, došle upravo sa drugih planeta. Ima li stručnijih mišljenja ovde?
