Orvel- Životinjska farma, Niko i ništa u Londonu i Parizu, i, iako ja mnogo više volim ove dve, greota da čitaš Orvela, a da ne pročitaš 1984. Sve su odlične i sve drže pažnju. Prva već opisana, druga je autobiografska i savršena ako voliš likove sa margine društva, ja sam knjigu baš, 'nako, preživela, 1984. sasvim dovoljno poznata da bih je opisivala. Sad, s obzirom da mu je Haksli bio učitelj, možda te on zainteresuje, ja ga lično nisam nešto čitala, listala sam samo ''Vrata percepcije'', koja nisu baš za uvod u književnost.
Pekić- Za uvod je dobro i ''Besnilo'', malo je horor, ali odlično drži pažnju. Ali, ''Vreme čuda'' je neprevaziđeno. Svojevrsna izvrnuta biblija. Humor na nivou. Mislim da bi se otvaraču teme baš svidela.
''Paklena pomorandža''- Entoni Bridžis- verovatno je većina gledala film. Knjiga odlična i ko stvorena za početnike. Živa i brza. Ja je čitala u autobusu.
Da ne izostavim svoje Nemce, Man. ''Mario i čarobnjak'', knjiga koja nije preterano popularna, vrlo je tanacka, što s' kaže, odlično drži pažnju, a, uz malo mašte, objašnjava mnoge fenomene društva, pre svega psihologiju mase. ''Smrt u Veneciji''- malo je gej, ali je odlična. ipak, nju bi možda trebalo ostaviti za kasnije.
I, ima jedna, nako, sad se već falim kako sam načitana, ne može baš da se uračuna u klasike, ali mislim da bi za ovu publiku koja traži preporuke bila zanimljiva. ''Kosmikomike'', Italo Kalvino. Nešto između komedije i naučne fantastike. Onako, kroz smejuriju kako šta nastade. mnogo simpatično.
I da, ako tek krećete sa Heseom, onda ''Demijan'', nikako ''Stepski vuk''. Dobar je ''Stepski vuk'', ali ne drži pažnju, Demijana 'nako čitaš baš u dahu.
