Mhm, preporučio bih jedan Zolin eksces (odstupanje od njegovog sirovog naturalizma, koe čitao Žerminal il neko takvo hardkor sranje zna o čemu pričam). Knjiga se zove Kod ženskog raja i napisana je kao oda životu, pobedi i kapitalizmu (da, kapitalizmu), i sve to lepo upakovano kako samo Zola ume.
Priča prati mladog i uspešnog bonvivana, direktora robne kuće (kada su tek bile u povoju u parizu i svetu uopšte) koji od vlasnika male radnje ženske odeće onim što mi danas zovemo marketingom bukvalno pravi konzumersku mašinu, koja gazi redom konkurenciju i uništava druge male radnje u korist svoga rasta. I on je genijalan u tome, diviš se njegovoj genijalnosti i taktikama kojima se služi da bi privukao sve te ljude da kupuju u robnim kućama, diviš se njegovom poznavanju potrošačkog uma i ljudskih slabosti, mada znaš koliko bede to uzrokuje drugima. Zato Zola daje drugu stranu priče, mlade, polupismene prodavačice, često pristigle iz provincije, koje postaju deo te kapitalističke mašinerije, naizgled glamurozne (svilena odeća, zajedničke prostorije sa klavirom, knjigama), ali iznutra trula, koja ih zbog bednih plata i uslova rada neminovno primorava na prostituciju.
I taj antagonizam je jebeno neverovatan-ti navijaš za tog žovijalnog skota da pobedi i da izgradi robnu kuću veliku kao što je planirao, ali s druge strane si sjeban zbog tih devojaka koje padaju jedna za drugom i isparavaju u pariskim kaldrmama.
Eto preporuke od jednog laika. Moja omiljena knjiga, tako reči.
