Da li vam je ikad život bio u opasnosti?

Dakle, kako sam naziv teme kaže, da li je? Da li ste doživeli neku nesreću, bili u bolnici zbog nečega, zamalo mreli...?
Spem je gej, trol je bi!
Ja ću prvi: U CG na moru kao klinac sam se zamalo udavio, fala Bogu bio je spasilac tu. Tad sam tek naučio da plivam i otišao sam u pm daleko od obale sa dušekom i imitirao brodolom tako što bih pao sa dušeka i plivao do njega. Jednom sam tako pao i mrtav umoran krenuo da plivam do njega i nisam mogao da ga stignem a još nisam znao da je trebalo da legnem ko čovek na leđa i kuliram dok se ne odmorim. Krenuo sam da tonem i popio sam oko par litara sveže zaslanjene morske vode dok nije došao spasilac i odneo do obale...

Citat:Jesi, pisao si. Onda te zajebavao Seljak, pa si ga banovao. :)

Да, бре...

Као мали упао у базен, кренуо да се давим, сестра ме за косу извукла

Пао са дрвета са неких три метра висине, није било страшно, али да сам пао на главу било би.

Падао са бајса безброј пута, било је и опасних падова.

Пао једном са ограде и рокнуо тачно на браду од бетон, једно два сата није хтела крв да ми стане, могао је и врат да ми страда тад

Било ми је једном прећено ножем, срећа па лик није био довољно луд да ме избоде

Da, ja i zaboravila da me je jednom auto tresnuo dok sam vozila bajs... Nešto sam se okrenula, pa sam se zaštitila od teškog pada i čak mi ništa nije bilo. Pokupila bajs i nastavila svojim putem. Ali to nije bilo strašno, završila sam samo sa modricom. :)

Da, i jednom je neki poludeli ker veličine vučijaka skočio na mene i oborio me na zemlju kad sam imala osam godina... Hteo je da me ščepa za vrat, još se sećam te njuške jeza, al' neki čovek je video, pojurio i oterao ga. Završila sam samo sa ujedenim ramenom. Pre toga je već bio napao još nekog. A začudo nije imao besnilo, mislim sreća po mene. :/

Zači ovako
Dala ja uslov za drugu godinu i to u oktobro 2, znači na jedvite jade, i došla kući u Bosnu, zima već, ono početak novembra. Krenem do prodavnice kad drug koji drži kafanu preko puta moje kuće pita men "čujem dao se neki uslov, oće li se to zalivatu", ja šta ću, kažem čovjeku da oće, ionako bio utorak, nisam imala šta pametnije raditi. I tako se mi zapijemo u toj njegovoj kafani preko puta moje kuće, ubijem se ja, popila sam piva koliko nikad do tada, i nikada od tada. Kući sam išla na sve četri, došla u zoru, oko 5-6. I kako ja ulazim u kuću nestaje struje, a ono, mene baš briga, ja ionako ravno u krevet, međutim dok sam bauljala po sobi da se domognem kreveta srušim lampu koja je bila upaljena, al ja to nisam znala, jer, jel te, nije bilo struje. Lampa padne na otvoren kofer pun robe moje i jastuke neke, jaknu...
Sledeća scena< budi me brat koji me za kosu čupa izvlačeći me iz kreveta, mater vrišti, sami dim oko mene, ne vidi se prst pred okom GORI SOBA, GORIM JA, ODE SVE U PM. Brat me izvuko, ugasio vatru, stavio mi obloge na ruku a ja i dalje nemam pojma šta se desilo, jer sam još uvijek bila pijana :)
Uglavnom, struja je došla, lampa na stvarima se upalila i zaplila pernatu jaknu pa onda sve ostalo, mene je dim pijanu još više ošamutio,pa se nisam ni mogla probuditi sve i da sam htijel i da brat koji je išao to jutro u školu nije ušao da uzme knjige iz moje sobe u kojoj je učio dan prije (a koji inače nikad ne uči) ja bi izgorila i ja i kuća i sve. Još uvijek imam ožiljak od opekotine na ruci.
eto to je moja pričaaa

E, da.
Kad sam imao šest godina pao sam s prasetom s neke litice, ja preživeo, prase poginulo. Mislim, ne bi ono još dugo, bližio se božić al ipak šteta je da se jedan mlad život ugasi na takav način.

Citat:pao sam s prasetom s neke litice,

A šta si radio sa prasetom kad ste pali, oboje ?

lolololo

Od svega navedenog, 90% stvari mi se izdogadjalo u nešto blažem obliku.
Da upotpunimo:
6. osnovne, čas fizičkog napolju.Igralište u stanju raspada, a nama se baš igrao fudbal.I podignemo okvir gola i podupremo ga tako da može da stoji.I ništa igramo mi tu, skoro ceo čas, kad pred kraj izvodi drug korner. I kako je opizdio u stativu krene ono da pada.Normalno, ja bio najbliži golu, tačno ispred da me poklopi, a ostali se nekako izmakli umesto da zadrže konstrukciju.Šupci.Ja optimista krenem rukama da zadržim.Težak okvir, a ja nejak, zadržim ga rukom nekako, al ono krene, raspali me po labrnji, padnem ko daska, opucam glavom o beton i još padne to sve direktno meni na glavu.Sve u svemu glava mi je odskakala kao ping pong loptica tako 2-3 puta na relaciji prečka-beton.Još posle prvog udara sam na kratko izgubio svest.Jebem li ga koliko je to moje "kratko" trajalo, i koliko su oni puta pokušavali to da podignu (po priči sam ja to sam odjednom zbacio sa sebe, al kurac, nemoguće kad sam bio u nesvesti).Sve u svemu, reče doca onomad da me je opaučilo od pozadi ili da me je umesto u glavu spucalo u vrat ili grudni koš, svašta bi se izdogadjalo.Ovako je bio "samo" blaži potres mozga i naprsnuće par prstića.I žiga me jagodična kost na promenu vremena.

Zaspao sam jednom u snegu, mortus pijan. Upao u nekakav šanac i zakuntao. Bio sam klinac, neiskusni alkos. Neki ljudi me našli i probudili, inače...Sad kao iskusan konzumator maligana, prvo očistim od snega mesto gde ću da zalegnem.

Хм... Језиви, ако већ спаваш напољу по зими, онда је боље да легнеш у снег и да се покријеш истим, да те штити од хладноће, пошто је снег најчешће топлији од околног ваздуха. :) Исто као што је у поткровљу топлије кад напада снег преко крова.

Moj drug jednom dobio zatvor pa nije mogao da sere toliko da se načepio, naduv'o i stomak mu je bio k'o bure, kasnije priča kod doktora išao da ga pročepi al' jok i onda najedom se pročepio i zatrpo poljski wc, al' mog'o je da pukne!

Citat:Хм... Језиви, ако већ спаваш напољу по зими, онда је боље да легнеш у снег и да се покријеш истим, да те штити од хладноће, пошто је снег најчешће топлији од околног ваздуха.

Ne spavam često, samo kada me izbace iz gajbe. 'Ajd' probaću tako idući put :)

Pre oko mesec dana sam išao sa ortacima i ortakinjama u Radalj (kod Malog Zvornika) i mi Beograđani izazvali meštane na partiju fudbala. I naravno, tukli malo mi njih, malo oni nas i kad je već padao mrak i kad je trebalo da završimo trojica njihovih zajebu kompletnu moju odbranu a ja na golu. Sa strane trče klinci čačkalice a u sredini trči lik ko od brega odvaljen i reši on da šutne. Kad je bio blizu kaznenog krenem ja da izlećem i odmah skačem jer sam znao da šutira isključivo po vazduhu. Kad je on grunuo loptu! Kad me pogodio u family jewels! Ma u semevod me pogodio...To je bio najveći bol u mom životu, više od pola sata mi je trebalo da se dovoljno oporavim da hodam normalno...Nije mi tad život bio u opasnosti ali jeste neki budući...

Uhvatio sam rukom golu žicu u petom razredu, ortak me povukao za rame. Postoji mogućnost da mi je spasio život. Vozio se više stotina kilometara sedeći na dve ručne bombe. Jednom zamalo da prospem ovo malo mozga kad sam dohvatio dedinu pušku, sreća pa nisam stigao do obarača. Sitnice...

Jel bila ovakva slična tema il se ja tripujem?

Bio ja pre par godina na nekom ekskluzivnom grčkom ostrvu, Serifos valjda, i iznajmimo četvorotočkaš (bili smo sa porodičnim prijateljima). I moj brat/ujak (rod mi je sa obe strane porodice), koji je inače iskusan vozač, zajedno sa mnom krenuo da se provoza. I dogovor je bio da do plaže vozi on, a ja od plaže. I on dok je vozio sve je bilo normalno, a kad sam ja uzeo iskomplikovala se situacija.
Dakle silazimo mi niz brdo, ja vozim, i skrećem u krivini od oko 120 stepeni. Sa druge strane je provalija. Izgubim ti ja kontrolu nad vozilom ( ja sam i dalje u tripu da je volan otkazao, govno kinesko ) i mi upadnemo u jarak. Četvorotočkaš se okreće, mi ispadamo a on nastavlja da se prevrće, i prevrne se još jedan put. Obojica smo prošli sa lakšim povredama i ogrebotinama (jarak je od kamenja), na sreću nismo glavu udarili.
E sad, po rečima tog mog brata/ujaka, on je shvatio da ćemo da sletimo u provaliju pa je onda svojom težinom nakrivio četvorotočkaš tako da uletimo u jarak, što je svakako bolje. Ja se ovog dela baš i ne sećam (kao ni samog pada, u glavi mi je samo jedna slika kao iz igrice neke. Ja sa leđima na zemlji, noge iznad mene savijene u struku tako da su mi negde iznad glave i četvorotočaš iznad toga okrenut potpuno naopačke ), ali to možda objašnjava moj doživljaj da je volan otkazao.
U svakom slučaju srećom sam ostao živ, a ovaj udes zajedno sa jednim manjim i daleko manje opasnim padom sa skutera, je razlog zbog kog sam dobio fobiju od krivina.
Je l' sam pomenuo da se ovo desilo na ekskluzivnom grčkom ostrvu?

Baš se sad prisetih... Igrao ja fudbal u 7. razredu osnovne, tačnije bio sam golman, i u jednom trenutku sam se toliko bacio da spasem potencijalni gol da sam nezgodnim padom rasekao glavu o beton. Em sam primio gol, em sam prošao sa posekotinom, koja doduše i nije bila tako opasna kao što se u prvi mah činilo, ustvari nije bila opasna uopšte, ali s obzirom da mi je ruka bila natopljena krvlju posle dodira sa glavom , moglo bi se reći da je to potencijalna opasna situacija po život ( mada uopšte nije, ali govorim u smislu - šta bi bilo kad bi bilo ).
Savet golmanima - ne bacajte se bez preke potrebe da ne biste prošli kao ja, ili gore, kao Petr Čeh.

To je zajebano kad se posečeš a zagrejan si.Tako ja jednom secnuo ruku na malom fudbalu, i do kraja utakmice nisam skontao da je to kapljalo okolo.Pametni majstori ostavili vijak da viri na onim drvenim zaštitama za radijatore, valjda sam uleteo u duel, jebemliga (a inače se zalećem ko konjina) i poderem nadlakticu.Još imam ožiljak.
Posle kad sam pogledao parket izgledalo je ko da je neko priklao svinjče odprilike.