Ponosan i hrabar narod, krupne gradje i plave ili smedje kose. Vesti lovci i gostoljubivi domacini. Gost im je svetinja, ali ne treba preterivati u goscenju i uvek treba postovati domacina. Za decu bi sve ucinili, poginuli ako treba, te treba biti oprezan kada su deca u pitanju. Ne prastaju preljube ili da im neko vredja cast zena, za tako nesto su spremni da odmah ubiju bez osvrta na posledice. Cesto se medjusobno svadjaju, cak i oko sitnica, ali ne vole da im se u svadju neko mesa sa strane, vole sami da ih rese. Mada svadje znaju da potraju i generacijama, narocito medju razlicitim plemenima, a da niko ne pamti kako je svadja pocela. Cesto odrzavaju medjuplemenske dogovore, na kojima dogovaraju sve oko podele ratnog plena ili letine, teritorije, planova za narednu godinu... Dogovore zavrsavaju velikim banketom, a kada banket prodje, na dogovor svi zaborave i niko ga se ne pridrzava, vec svako radi kako hoce sto opet izaziva mnogo svadja.
лоллоололол
До јаја!
Дакле да поновим своје питање са разноразних питања, они су тамо неозбиљни:
Након аустроугарског пораза у рату Вијеће народних првака и посланика 28. новембра 1918. године донијело је одлуку о уједињењу Босне и Херцеговине са Краљевином Србијом, која је прерасла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Је л' ово истина?
По овоме Србија је у Краљевину СХС унела Босну, Македонију, Црну Гору, унутар Краљевине Србије.
