Care, vidim ovo što si pisao za Nemačku, pa sam se setio da sam čitao da je kod nas za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu i valjda uopšte među Slovenima u Austro Ugarskoj bilo predloga da se zemlja reformiše u trojnu monarhiju sa Srbijom, tj. sa slovenskim narodima uopšte.
Zanima me koliko se o tome tupilo van Srbije, i da li su Švabe uzimale u obzir ove predloge?
Први захтеви за тријализам везани су за Бохемију истакнути су одмах по Компромису из 1867. Најистакнутији међу њима су били Франтишек Палацки и Франтишек Ладислав Ригер. Оригинално су разматрали да се направи некаква пан-словенска јединица са центром у Прагу, али су онда дошли себи и кроз бохемски парламент 1871. прогурали захтев да се Бохемија призна за трећу јединицу, у свему равноправну са Угарском. Цар и краљ, Франц Јозеф, одбио је да се крунише за бохемског краља.
Питање је поново покренуто по окупацији БиХ. Наиме, БиХ је стављена под привремену заједничку администрацију Цислајтаније и Транслајтаније (аустријских и угарских земаља). Док су текле расправе којој јединици треба припојити БиХ, група хрватских политичара је предлагала да се једноставно направи трећа јединица, која би обухватала Јужне Словене у АУ. У принципу, ово је и требало да постане практично својеврсна Велика Хрватска, па су појединци, попут Ферда Шишића, и оптуживани за иредентизам.
Францу Фердинанду се често приписује тријализам. Међутим, он, иако је неформално вероватно и подржавао ову идеју, никада формално није подржао такав план. Са аустријске стране било је својеврсних планова о анексији Србије и стварању треће јединице, међутим угарски парламент је био најгласнији противник икаквог проширења Монархије (њихово одобрење проглашења рата било је условљено аустријском гаанцијом да неће бити никаквог проширења), те је и тај план пао у воду.
