Puno puta pročitam ili čujem nekog kako kaže 18-togodišnjaku nemoj da upisuješ ono što ne voliš, ili prati svoje srce pri izboru fakulteta (kao da svi u 18 imaju dovoljno iskustva da znaju šta hoće), i naravno posledica toga budu konstantno puna prava, ekonomije, medicine i arhitekture, i konstantno puno pravnika, ekonomista i doktora bez posla, a praktična zanimanja za koja se nadje poso, počevši od elektronike, mašinstva pa preko poljoprivrede i šumarstva primaju redom zato što niko neće.
E sad, i meni je ovo izgledalo normalno (nikad Srbija nije imala neki plan razvoja šta treba da se potencira), dođoh u Irsku, i tu ista priča (nisu nijedni fakulteti privilegovaniji od drugih), a onda malopre pročitam ovo:
http://www.rte.ie/news/2011/0822/cao.html
ukratko, velika većina novoupisanih studenta se (neočekivano?) odlučuje za tehničke i prirodnjačke fakultete. Bez ikakve kampanje ili bilo čega. Sa druge strane, interesovanje za građevinu je znatno opalo, kao i za teaching courses (to mu dođe kao kod nas filozofski). Inače slična slika je pojavila 90ih pre onog velikog razvoja irske ekonomije.
Ovo se događa nakon manjeg pada u ekonomiji, prevashodno u oblasti izgradnje (verujte mi, za oscilacije na koje smo navikli u Srbiji ovo nije ništa strašno), gde su samo elektronske kompanije ostale vrlo malo pogođene ili uopšte nedodirnute.
E sad, pitam se da li kod izbora fakulteta za irce veći uticaj imaju roditelji i stariji, pa ubede da je fakultet velikoj većini ljudi samo zanat a ne smisao života, te treba birati praktično, il su deca malo razumnija pa biraju ono za šta će biti posla, a ne kao mi većinom društvene nauke u društvu gde ne postoji proizvodnja koja bi mogla da ih finansira.
Ponekad mi se čini da kada bi oko 50% studenata sa društvenih fakulteta i medicine i oko 60-70% sa filozofskih prebacili na tehničke i one koje se bave naukom bilo bolje malo Srbiji. Mislim da bi smo bili znatno interesantniji za bilo kakve investitore, i to ne samo kao jeftina radna snaga i potrošači.
Šta mislite?
