Pubertetsko ludilo

Neki su ga prošli, neki su u fazi prolaženja, a neke to tek čeka. Daklem, ex pubertetlije, podelite ovde vaše tadašnje ludilo. Kako ste se ponašali i da li ste sebe mogli da prepoznate? Kako ste reagovali kad ste ušli u taj svet menjanja svog fizičkog izgleda i psihe? Prva ejakulacija/menstruacija? Kad ste odjednom počeli da primećujete stvari koje do tada niste, kao na primer, da imate klempave uši, bubuljice, ili bradavice po telu. Ili neke nedostatke koje samo vi vidite?

Zatim, raspoloženje koje se menja brzinom svetlosti. Ja se sećam da sam pogledao jedne noći u mesec i počeo da cmizdrim kao malo dete. Posle 15 minuta sam shvatio zbog kakve gluposti sam počeo da plačem i počeo da se smejem kao da sam naduvan. Da ne idem dalje.

Zatim, položaj u društvu. Period kada ti društvo postane ikona i najbitnije ti bude šta ono radi i kako se ponaša da bi mogao da se uklopiš. Ili si u toj priči vođa, a ako nisi, onda si konformista. Najbitnije ti je u životu da se ne izblamiraš. Ako ti se to desi, svi te ismevaju i ti se povlačiš u sebe jer te niko ne voli. Takozvana pubertetska depresija. Mrziš sebe jer si nikakav, bubuljičav, debeo i niko neće da se druži sa tobom, dok gledaš neke kul tipove koji imaju i društvo i ribu i najradije bi ih pljunuo posred face iz čiste ljubomore. Ili kad pokušaš da pričaš sa roditeljima, oni te o'lade rečenicom "ljudi nemaju 'leba da jedu, a ti to nazivaš problemima, ne seri tu".

Kako ste izlazili na kraj sa sobom u ovom periodu? Kakav biste savet dali pubertetlijama? Kako su vaši roditelji izašli sa vama na kraj i kako biste se ponašali kada dođe taj period i kod vašeg deteta u budućnosti?

http://vukajlija.com/forum/teme/32170-pubertetsko-ludilo?strana=2#post_1538065

Mrzi me sad da citiram,al' pronašao sam se i ja.
Generalno, devedes posto ljudi iz moje osnovne su bili govna.
Od preostalih, njih četvorica ide samnom u srednju, pa nismo imali problema sa druženjem.

Inače, mene je rano počeo da drma pubertet. Već u petom osnovne sam počeo da se brijem, u šestom mi je naraso' palamar, u sedmom sam već bio toliko dlakav da sam se gadio sam sebi.

Citat:Друштво? Друштво ми је било шит док нисам завршио основну школу, све сами ретарди. Нисам се малтене ни дружио с неким посебно. Само с пар људи, и то се данас кајем што сам се с њима дружио, али авај, нисам ни имао избора. Зато је до јаја било у средњој школи. Нисам много био под утицајем осталих људи с којима се нисам дружио

Ista situacija,dvije drugarice sa kojim sam se družila non-stop od prvog razreda postale su takvi ološi i krivo mi je što sam to kasno shvatila,jer sam mogla imati mnogo bolje društvo a ja se uvatila za njih dvije.Obično one glavne face u školi su čiste fukare.Ali sad u srednjoj školi je mnogo bolje,jes da ima i ovamo ološa,ali imam svoje društvo.Naravno da ne mogu da se družim sa svima,ne odgovaraju mi svi,ali sam sa svima u dobrim odnosima.

Uh, grozan period! Najgori u mom dosadašnjem životu i potrudiću se da tako i ostane. To je period pojačane osetljivosti, koji je u mom slučaju bio "dopingovan" i lošim porodičnim okolnostima, što je rezultiralo mojom krajnjom izolacijom u odnosu na spoljašnji svet. Jedini prijatelji su mi bile knjige, kućni ljubimac i još jedno dva osrednja asoca. Razvila sam skoro do perfekcije umeće pravljenja sopstvenog sveta i naučila da ne primećujem okolinu. Tek kada sam izašla iz puberteta, i pod uticajem prijatnijih ljudi počela sam da se otvaram i da komuniciram. To i dalje učim. Danas imam i potrebu da činim sve što mogu da poboljšam svoje okruženje, kao i da svaku okolnost vidim u što je moguće pozitivnijem svetlu, jer posle onakvog mraka svaki vid svetlosti i lepote mi je neophodan. Nažalost, i dalje umem da "odlutam" i da previdim bitne stvari, ali valjda ću se popraviti.
Što se fizičkih odlika puberteta tiče, visina mi je jedino smetala jer mi je odmagala u potrebi da budem nevidljiva. Dobro pa nisam bila bubuljičava, inače iz kuće ne bih izlazila! :)

Citat:Dobro pa nisam bila bubuljičava

Ja ne još uvijek i nadam se da neću,inače toga se mnogo bojim.

Ja imadoh par bubuljica po čelu, pa šta? Mada, keva mi kupila neku kremu i više nemam, ali to je toliko trivijalna stvar. To zavisi mnogo i od ishrane i to da li radiš neki posao u prašini itd. Ne zavisi tolko od puberteta, ima tamo neka fora oko tih masnih tkiva, šta već, pa možeš da ih imaš i u 30.

Kaže moja baba da iskaču ako se jeden previše slatkog,sad ne znam...ima sigurno mnogo faktora.
Imala sam i ja Murinjo 2-3 na čelu,ali ne po čitavom licu,toga me strah.

Nemoj da se bojiš, od stresa samo još više izlaze :)

Сетио сам се трипа из основне, нервирао сам се што ми не расте брада.
:))

Ma ne mislim ja na to mnogo,nego neko kad pomene,onda se sjetim kakva bi to muka bila.:)

Ja imao svakakve bubuljice po licu, bio je to pravi šumski požar od malih mitisera do čireva... A jedan čir buknuo iznad oka na dan slikanja u školi, zalizao sam se ko emo da sakrijem...

Za vreme puberteta sam pravio kuću, to jest bio šegrt majstorima jer matori nikad nije bio tu.. Imao sam te čibulje, ali sam ih se rešio nekim čudima (Hvala gospodjo Božen)..
Kad nisam radio igrao sam fudbal i basket, pio i zajebavao... Jedino nisam jebavo, al sam zato drko ko lud..

Имам 15 и за сад се мање-више добро држим. Имао сам страшне бубуљице до пре једно 4 месеца а онда су се нагло повукле (?)... Мало ми смета што до сад у основној није било много нас који су слушали рок, носили дуге косе и старке и сл, па смо од стране ових ћелавих дизелаша са торбицама називани пичкицама зато што се нисмо често тукли. Дуго нисам имао девојку (ево прву сам смувао пред крај осмог разреда), углавном зато што сам био низак, сад сам 'скочио'. Уписао сам десету београдску гимназију, после планирам правни факултет, а онда... ко зна, да се присећам која сам све срања правио као мали.

A onda polako da bataljuješ dugu kosu i starke. :)

И да их заменим краватом, црним оделом и наочарима за сунце. Ето ми кад оћу да будем правник, ко они из 'Бостон легал'.

Код мене је све нешто наопачке.

Био сам баш мица док сам био у пубертету, с тим да сам мало енергичније одговарао и да сам се мало мање бавио спољним активностима него сад.

Изгледа ме тек сад, кад ми је пубертет охохо отишао, вата неко закаснело лудило и промене расположења. С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

Citat:С тим да сада знам како с тиме да се изборим.

Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Citat:Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

ХАХАХАХАХАХАХХА

Citat:Ја кад ми тако дође, узмем нож и одем на Бирфест.

Ја узмем онај за паштету. Више боли.

Ja sam negde pri kraju puberteta,bubuljice nikad nisam imao,možda samo 2-3 tokom celog puberteta.

U osnovnoj je bila ista situacija kao i Đimijeva,svi su bili slepci tako da sam samo možda sa jednom osobom ostao u kontaktu,oni su mene smatrali za čudaka a mene je boleo tukidid za njihovo mišljenje.
U srednjoj sam progovorio i postao malo socijalniji,ali opet i dalje misle da sam čudan zato što se otvaram samo ljudima koje odlično upoznam dok ove ostale koje ne volim,odjebavam pri bilo kojem pokušaju komunikacije.Imam jednog drugara iz detinjstva,i 3 iz škole,i sa njima sam uvek super,dok ovi ostali,dođu i prođu.

Od roditelja,samo me je ćale shvatao. Keva me je čak jednom prilikom i izbacila iz kuće(oterala kod ćala,zato što su moji razvedeni),zbog tih naglih promena raspoloženja i konstantnog povlačenja u sebe. Ili je čak pretila da će da me ispiše iz škole kad sam bio prva godina(zato što nisam pametan poput moje sestre za filološku gimnaziju) Tek tad,kad sam otišao da živim kod ćala,sam uspeo da potisnem to neko ludilo tako što sam otkrio da sam talentovan za crtanje i time sam se zanimao kad god bi me uhvatila neka nervoza.

I da,tokom tog pubertetskog ludila sam počeo da slušam Mejdene,Tul i Metaliku,lek za živce posle nekog repa koji sam slušao u osnovnoj.