Pesničko ćoše

Zecovi
Bila jednom dva debela zeca
Sto uzgajase ih neka deca
Pobegose jednog dana
Dva debela vragolana
Pobrstise sargarepu
kupus sav i repu
Jurili ih ratari ljuti
lovci seoski istaknuti
Promenise ime dva zeca
u zecove
kradljivce bez premca
Odmetnicki zivese tako
zecova dva gojeci se polako
Postadose barabe dve
Prevarise u sumi sve
Medveda za kosnice
Lisicu za pilice
I vuka za zlatan zub i pare
Prevarise floru i faunu
dve barabe male
Al vuk resi osvetiti se
za vrednosti sve
Pratio je svakog dana
Dva zecova udebljana
Kad jednom zaspase
propaliteti alavi
Vuk na njih skoci
pa ih zadavi!
Pojede ih vuk u slast
Odbranivsi sume cast!

Zecovi?
To iz fazona ili...?

Ma imala sam neku basnu za domaci iz srpskog sad skoro da izmislim.
Zvala se zecovi i kad sam je procitala profesorka se zgranula,ceo razred se smejao.I eto iz basne sam izmislila pesmu i tako...

Aha :)

Bio jednom jedan zec
vozio je plavi kec,
štrecalo ga srce-štrec
Peckao ga repić-pec,
Voleo je da se vrti-vrc
voleo je i da prca-prc.
Sve radio brzo-brz
mrzeo je vuka- mrz,
voleo je da se smeje-he
i da zeki redom sve.

Bio jednom mali zeko
u rerni je repu peko.
Dosla jos dva zeca mala,
nasheg zeke dva drugara.
Igrale se tako zeke male,
kad im igra dodje glave.
Igrale se zeke male,
kokainom iza shtale.
Kokain bese droga stara,
al zekama puca ka....
Dobili ste zeke male,
od dilera vuka ka....
Ubio vas vucko stari,
a sad mu se u stomaku shapa vari...

veze...

Poruka:Deco ne sedite na ladnom betonu....

iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiihaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaajj
O ludosti moja lepa li si meni.
E, poruka ti je do jaja. Kada sedneš na beton.

"...ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu.
dan mi je kad tvoje oči se vrate
a noć kad ponovo od mene odu..."

Veri najs Giguse

ne želim se kititi tuđim perijem prijatelju
nije ovo moje ...
jednostavno, dugo već stoji u mojoj glavi
pa ga eto smatram za "svoje"

I opet, veri najs of ju Giguse

A od mene nije najs?kmeeeeeeeeeeeeeeeeeee....ma sta si bre ocekivzo za pesmu koju sam smislio za 2minute i 3,5 sekundi...extra:D

Ko cigare puši u dimu se guši.

Duvan vam je biljka čudna
ko je takvu stvori,
pušenje je radnja uzaludna,
ispod nosa novac gori.

Kako sam ja samosvestan pojedinac i borim se za dobar cilj. Hahahahahahahahahahaha

Bataljuj cigare
izgoreše pare.

Duvandzijska

Od ljutine dima placem
Danas duvan pocinjem da zvacem

oho ho, biće ovde hita ko vrata.
Ajmo svi po stih ili dva

Ribolovacka

Zabacio ribolovac stap
cibuk sebi pripalio ljut
nanizao duvan na kanap
u trski se zadrmusa prut.

Voda kuva i komesa
i izranja morska sasa
ispljuvava dva-tri lesa
od jelena i irvasa.

Nekako mi je sad došlo da pišem haiku poeziju uživo i na prvu loptu. Baš da vidim kako će ispasti.

Povratak

Dolazim tiho
ne hoteći da budim
nju koja spava.

Oda

Stihovi moji,
niste dovoljno lepi
k'o što ona je.

Mejl

Neotvorena
poruka čeka hrabrost
da prihvati kraj.

To bi bilo to,hvala na pažnji, vrlo ste ljubazni.

Bekrijska (o rasolu)

Volim kad je hladan
kiseo i slan.
Kad je ukus gadan:
rasol povazdan!

Oda Suncu

Jutros opet granulo je Sunce
Kao vruca snicla greje me odozgo
Bio bi srecan i Mao Tung Ce
Skino se sasvim i trcao go

Ucitelj Joda

Ucitelj je Joda
sladak kao soda.

ZA JEDNOG ANTEATERA MNOGO DOBRO PIŠEŠ.
BUDI MI POZDRAVLJEN I DONESI JOŠ NEKU PESMICU.
NesaDeBeli

Sir

Donela mi mila nana
prevreloga kozjeg sira
desna ruka u surutki
ponajtvrdji komad bira

Ako me još jednom sretneš,
pod svetiljkom ovom dalekom,
što obasjava srušene snove,
na mokrom trotoaru,
ne prekidaj tok mojih misli,
one su ogledalo moje tuge,
koja u ovoj noći treperi,
uz zvezde što se gase.
Ta tuga mi daje snagu,
da izdržim još ovu noć,
dok hladnoća me nežno grli,
a nada nestaje tiho,
pred zoru ću čuti samo krik,
moja duša il' moji snovi,
u ovom mraku se čuju isto,
ali po danu sve to boli.
Ja znam,
dan će svanuti u magli,
još jedan pokušaj uzalud,
da konačno shvatim sve,
da nađem te puteve skrivene,
ponovo verujem u sebe,
da dotaknem plamen ljubavi,
za sva vremena ugasim bol,
počnem da živim svoj život,
bar jedan dan kao da je moj.
Ja znam da nestaću u laži,
dok me polako hvata san,
jer moje svetlo postaje mrak,
koji mi izjeda sve,
a ulica opet osta pusta,
i kap kiše mi pade na dlan,
dok silueta stranca nestaje polako,
svesna preživeh još jedan dan.