Pesničko ćoše
Kako sam srećan
O mon Dieu
Što živim u Srbiju
Što dičim se imenom predka
Što varim hedove skanka
KUĆNI LJUBIMAC
Dame vode pudlice u šetnju
A ja s dlake skidam jednu vašku
I da ne bih pravio pometnju
Vežem vašku vodeć je u Rašku
Hodam gradom s vaškom na kanapu
Kanap s vidi a vaška ne vidi
Od građana svako skida kapu
Ne bi l vido šta se to ne vidi
Čini im se da kanap sam hoda
i da nema ništa navrh njega
Pomišljaju da je nova moda
Vodeć kanap sasvim bez ičega
Odjedared naiđe sa strane
Besan Pit Bul i neće da stane
Napade ga moja vaška samo tako
I prevrnu Pita naopako
Gde ste pičke, kako vam sad ide
Reče vaška i posadi gnjide
[
_AJAX_
Клечала си испред мене
проклето млада
усплахирена
мирисала на младост и пролеће
у коси плавој сакрила снове
гледала ме право у очи
онаква какву сам те сањао
клечала си мирно
секла си црну ноћ тупим погледом
тако једра
тако пијана
јебо сам те уста Тијана
[
]
ovo ima ozbiljnu umetnicku vrednost, odlicna je
Lutam beogradskim ulicama sam,
posmatram zalazak sunca.
U zavučenoj ulici sedi neki bam,
takodje sam i bunca.
Sudbina je od svih želja jača,
svojom rukom nas vodi kroz neispitana prostranstva.
Ona je poput dvoseklog mača,
može nas odvesti do zvezda ili izgnanstva.
Mnogi se ljudi besprestano sa životom nadigravaju,
nekima dobro ide, nekima ne.
Mnogi ne stignu ni da se dobro naspavaju,
ne daju im svakodnevne obaveze.
Da li je život jedna ravna linija,
a ljudi samo žrtve dosadne svakodnevice?
Sumnjam da to ikome istinski prija,
zato sve češće srećemo psihopate i ubice.
Smisao života je ostaviti nešto iza sebe,
nešto stvoriti i živeti doveka.
Pre bih živeo poput amebe,
nego nalik na svakog drugog čoveka.
Zato se treba sukobiti sa sudbinom,
rizikovati, bez obzira uspeo ili ne.
Bolje pokušati i ići za svojim snom,
nego umreti kajući se.
neki pokusaj od mene
neki pokusaj od mene
Konačno smo provalili iza kog se profila krije Kale Gospodar Vremena
_AJAX_
Клечала си испред мене проклето млада усплахирена мирисала на младост и пролеће у коси плавој сакрила снове гледала ме право у очи онаква какву сам те сањао клечала си мирно секла си црну ноћ тупим погледом тако једра тако пијана јебо сам те уста Тијана
[ ovo ima ozbiljnu umetnicku vrednost, odlicna
Hvala Burazeru, čast mi je to čuti od Vas.
Шта се дешава у Хаду
(Вукајлија)
Занимљиви односи би владали у таквом
свету настањеном живим мртвима,
који немају више где, а имају сувише кад.
У таквом друштву, састављеном од покојника,
тешко да би могло бити реда,
јер влада мањак средстава принуде.
Мртвима се не може више наудити,
осим ако поред свести не сачувају и страх од самоће;
основно средство за подвргавање сусмртника својој вољи
било би мучење ћутањем, избегавање контакта,
такав је пакао сам: људи-свести без тела,
које не покреће ништа више
сем жеље за јамцем свога постојања.
Те господар је онај који најдуже говори,
а око њега се групишу они мало тиши,
док се ћутала налазе на дну хијерархије,
и тако људи ни у смрти нису једнаки.
Али све то не може нарочито дуго да траје,
јер бескрајно препричавање старих успомена
на крају доводи до засићења,
без икаквих догађаја пресуше теме,
и тада наступа преврат и на власт долази
онај чији је живот био најзанимљивији,
а пошто су и мртви људи,
то није некакав научник или уметник
већ неки разбојник, поп, војник или убица,
манијаци су на цени,
а најнежније уздахе побирају некрофили:
мислим да би лешевима осуђеним на распадање
веома пријао додир живота,
па макар то било и скрнављење.
Међутим, и сећања полако бледе,
па на власт долазе они чије је памћење најупорније;
али ако у групу пристижу свежи мртви,
који доносе новости из горњег света,
онда је власт њихова, а Вукајлија жељно чека нове господаре.
Kao Hurem
robinja ne ljubi kao dama
na koljena ti padam bez srama
za dvoje krevet, a spavam sama
kao da postim sred Ramazana
Dobro znas da se za te cuvam oduvijek
susret nas prva pamtiti cu zauvek
Od tad mi, niko drugi ne postoji
dodiri na kozi tvoji zauvek vezu me
Kao zig, na papiru, u futroli i kad mazi i kad boli kao lanci ljubavi te
Kao Hurem, ne dam nikom moje da dir
a iz ljubavi, ni ti iz hira
jer ljubav svoje zrtve ne bira
sve dok je dusa bez mira
Sanjam te, dodji, dodji zlato moje sve sto vidis, sve je tvoje sve je tvoje godinama
Zovem te, dodji jer te one kroje svaku moju suzu broje nitko nece voljet ko ja
Dodji, dodji zlato moje sve sto vidis, sve je tvoje sve je tvoje godinama
Желео бих да сам неко други
Досадно је да ја будем ја
Не могу да докажем супруги
да се каже супрузи
док лежим на пруги
она каже прузи
козу ми помузи, кажем
мада лажем
јер немамо козу
само небулозу.
Желео бих да сам неко други
тетка од срица ми је
доказани убица
па не бих да будем баш она
која ми ладно убија чичу.
брат ми од тетке
вечито мета у главу метке
а нису ни ове ситуације ретке
кад сам са собом прави сплетке.
Још луђи ја сам
што ово пишем
Јер сутрадан кад ме ова будала буде напала
од мене нема ништа.
Ја путујем пут
Пратим своје пријатеље
Убијам насликану козу
Све прекрива мрак
Ватра окружује моју душу
Ја сам жив
Ја сам мртав
Ја сам ништа
Пацови почињу мучити мене
Три гнома играју у круг
Ја вриштим
Нема звука
Моје срце удара и удара
Ја сам жив
Ја сам мртав
Ја сам ништа
Dobra je ova.
Doimao mi se jedan osmijeh,
osmijeh tvoj, ti pogana, bijedna kurvo,
i treptaji tvoji čedni,
i te oči što ne znaju da gledaju gluvo,
prsti ko u vile, duguljasti i smireni,
noge koje opatice, kurvo,
nikad ne bi krile,
hoćan glas što pleše,
i što zvuk presiječe,
voljeh tebe nekada
sve češće i češće.
Danas, dok ti slike gledam,
zašto tebe voljeh - ne znam,
danas, dok ti slike gledam,
tako ružnu dok te gledam,
brišem znoj sa svoga čela,
jebem li ti majki - sedam,
danas truneš u samoći,
tvoje oči više nemaju tih moći,
izgledaju jadno poput truta što se trudi
na glavu da skoči,
raja gleda toga truta,
i u bokal tugu toči,
svršio ti on dabogda
na te tvoje ružne oči.
Стајале су испред старог кина
гдје се некад давала Казабланка
опијене мирисом великог града
Вања, Јована и Катарина
Вања је била лијепа
љетовала са дечком на Виду
Јоца је била дивља
Каћа је имала сиду
девојка која ради у тератани ми је дала изненадђенје од викотора то је лјубам момци попут нјега су вредни тога
испоставило се да јој је момак написао писмо и оставио га у теретани
писмо од виктора
немој да се смејеш
лепо је
написао јој је да је блесава
људи које воим не ме желе
не верујем да ми пише писма после једне вечере
психопата
ваљда се лако заљубљује
не свиђа јој се писмо
претерано
дошао сам у клуб са плавушом и црнком
испоставило се да је абрахама потпуно луцкаста
хтеле су са нама на каучу
ићи ћете са нама
може
обећале су нам
опседнута јега гњавиш
позвали су ме у џакузи
њу не желим
ти можеш престани да гњавиш момгка зашто га малтретираш било ми је жао због плавуше
рекао само јој да је то нервират
ти не знаш ништа о томе
не терај девојку да о томе разговара
не мооже да
не нервура само мене и остатак групе је љут на хеленију
не морају да престану али нека буду умерене
pre 3 minuta
Погледајте, мученици;
Није то Сунце што вам пржи очи док гледате ка врху бурбонске палате,
То је одсјај оштрица што нас подмуклим сјајем подсјећа на вартоломејску ноћ.
Зар мислите да је повјетарац то што плеше међу варшавским зидинима?
То само ваздух дрхти док одаје омаж првом септембру.
Пролазе дани,
Све више је бора на лицу мудраца од милион година,
И сузе се сливају низ промрзли образ старице без слуха и вида,
И тутње кораци зла, чељустима откидају дјелове Сунца,
Пролазе поред Распећа, без трунке срама и стида.
И звијезде плутају у океану тимне,
Дрхте као очи уплашене лисице на цести,
И то је једино о чему мислим, то је једино што ме брине;
Да ли ћемо га поново срести?
Nedelja u gradu N
Tumara gradom nedjelja,
ide od kuće do kuće,
ko da je sluačjno naljegla,
pa ne zna šta će i kud će.
Zastane ispred izloga,
da tobož kosu popravi,
a otud nema nikoga
da je bar okom pozdravi.
U krčmi nađe tišinu,
na trgu, opet, tišina,
praznuju ljudi, praznuju
i svud je samo praznina.
Tumara gradom nedjelja,
tek da vrijeme ubije;
ko da je greškom naljegla
pa sad bi nekud-što prije.
Vito Nikolic
Витомир Николић је господин што се поезије тиче, али мислим да је та пјесма просјек.
Споменар
Ти ме питаш кога волим –
Стварно питаш кога волим?
Ево да ти одговорим –
Морам да ти одговорим.
Брзо читај прва слова –
Редом затим коса слова;
Ето теби одговора –
Тражила си одговора.
Сад ме питаш кога волим? –
Стварно питаш кога волим?
Ево да ти одговорим –
Морам да ти одговорим.
Кад прочиташ прва слова –
Редом читај друга слова;
Стићи ћеш до одговора –
Теби ето одговора.
Који си болесник, лололо
+ и *
Dobro je dok pišem :)
Ово ми баш таман за лаку ноћ :)
Drugarica mi (nakon što joj pokazah ovu pesmu) reče da sam Majakovski za siromašne. Šta vi mislite?
Брод, утваран, посеже за таласима
Време се пресекло једним "Збогом."
"А..."- слово. Реч - не могу да саставим
Како објаснити да ми недостајеш?
Безукусни разговори, аларм
и нешто толико обично као што је пешкир
Портал за бол у мом стомаку,
снови о теби и мучна буђења
Љубави,
схватам да си ме чувао од стварности
"Хеј, да ли ти мене уопште слушаш?
Поглед ти лута..."
Људи
Злокобни јецаји свакодневнице:
саобраћај, смех, лавеж и лахор
"Пријатељу, поглед ми је
уперен ка унутра."
Океан и ноћ
Брод, утваран, посеже за таласима
очајнички
не слутећи да су из другог света
Трепери и губи курс
Капетаница мирно тоне
ветар јој вијори косу последњи пут
Majakovski za siromašne. Šta vi mislite?
Mislim da nisi Majakovski za siromašne, već Majakovska za nekoliko godina :) Ako nećeš da budeš Cvetajeva, Ahmatova :)
Ne, one nisu dovoljno sirove :) Hvala :)
Pa nisi ni ti baš sirova :) Dobro, Silvija Plat za siromašne :)
Šta znam, ja se uvek trudim da misao ogolim koliko mogu. Daleko od toga da mi to savršeno uspeva, ali težim tome
Sjajna si malena ♡
Да се јавим с нечим свежим...
Лепотица је звер
Laje beba, plače ker,
A lepotica je zver.
Kako to mislim?
Ovo će zvučati smešno,
ali bio sam toliko sitan
da me je sa lakoćom držala u ruci.
Zatim bi me primakla usnama
i ispila sav proključali sadržaj
iz šuplje glave.
Ostajao bih lak i prazan.
I priznajem da lažem,
a istina je
da ne volim životinje.
A kad te budu vodili
da udomiš životinju,
ne biraj mene,
jer ja sam ona divlja.
Dobro smo (se) znali
da volimo nepoznato.
Slepilo je reč od sedam slova,
baš kao i tvoje ime.
Ispeglano, smotano
Umiremo spontano…
И 6ар (шестар)
Izgubljen u hangaru
punom tankih svilenih zavesa
osećao sam
svetlo plav miris
i bilo je neudobno
kao vožnja brodom
Bele ptice
su stajale
između
Zvuci su prekidali
da bi zatim oni
bili prekinuti
Linije su se pomerale
rasle
padale
i ukrštale se
tu ispod
a iznad se okretala
filmska traka
Nokti cepaju zavese
a zavese cepaju nokte
Iza spuštenih roletni
ruke su bile umazane
ljubičastim flomasterom
i tako znojave i meke
umirale su
kupajući se u hladnoj vodi
Trideset plavih knjiga
od katedrale do građanskog rata
od Egipta do falseta
equilibrium je
negde
u sredini
Odjebi Dilane seljačino.
nego
osećao sam
svetlo plav miris
Ovo je neka stilska figura, ne sećam se koja, nešto kao mešanje čula, al' drug kad je navodio primer za nju u srednjoj, kaže "Sunce šušti"... hahahaha sunce šušti :D