Verovatno nema čoveka koji nije razmišljao o smrti, vezi između smrti i sna, tananosti duše... Predivni su Dučićevi stihovi:
"A šta je duša, šta je duša tanka
taj sanak senke il ta senka sanka?", pa Homer koji za san i smrt tvrdi da su brat i sestra, ipak za mene je najfascinantnija filozofija života, a samim tim i smrti, ona koju neguje jedno katoličko bratsvo. Oni se pri susretima i rastancima pozdravljaju sa memento morti, što znači seti se smrti, otuda i ova moja pesma ima isti naslov, a kratka je kao i život :)
Smrt se sanja u mraku bez boja.
Duh uranja u more bez talasa.
Prestaje buka zvuka.
Čuje se samo tišina
bešumnog mlina vremena.
Počinje treća smena
bezumnog božjeg semena.
