Pesničko ćoše

Ja sam izgubila inspiraciju jer sam veoma srecna,a sreca me inspirise na druge stvari.Imam jednu ideju

JTU, ovaj mi se kolač od sutrašnjice čini jako neobičan i jaaaako mi se sviđa!

Ups... zaboravih jednu strofu u zadnjoj pesmi.
Edit
:)

Sreća

Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"

Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.

Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.

Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.

Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."

"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.

Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."

"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."

Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...

Haiku:

Miris jabuka.
Čovek pita: Šta je to?
Čudno pitanje.

Прозор

Седим на столици и гледам кроз прозор.
Напољу сунце обасјава судбину, која је бршљан, верући се уз голи зид и не зна куда му је сунце наменило да иде.
Седим на столици и гледам кроз прозор.
Ноћ је и поноћно плаветнило оштре месечине заклања судбину као арапска лепеза и бршљан опет не зна где треба да иде.
У јутро се будим и прозора више нема. Истеран сам из стана, а са мном и прва жена и прозор за сада остаје само у сновима.
Имали смо прозор, али смо желели да уберемо Сунце и сада смо кажњени. Били смо горди, а гордост води ка паду.

Šta je čovek nego biće
zbunjeno od sveta,
al' ako on zbunjen nije
luda je planeta.

Pametan sam ili lud
zavisi od ugla
il' sam nigde, il' sam svud
zemlja je okrugla.

Ako znate o čem' pišem
bolji ste mene,
ali ako ne znate
oduzeh vam vreme.

Relativno sve je
i glupost i pamet,
bez obzira na rezultat
oboje su namet.

Porez plaća svako
pametan i glup,
ugao je bitan,
oštar je il' tup.

Ponekad

Ponekad, kad sve utihne, kad samo titrava svjetlost iz daljine razmiče zavjese na mojim prozorima, kad posljednji usamljenik nestane s ulica, kad u muk utone bučno staro dizalo pred mojim vratima, kad novorođenče u susjednom stanu konačno smireno usne… ponekad u tom čudnom trenu što ne pripada ni jednom danu, ni onom što umire ni onom što se rađa, ponekad mi se u tom slijepom vremenskom rukavcu učini da čujem: ne uhom, već umom; učini da vidim: ne okom, već srcem; da čujem glas, onaj jedini, onaj najdraži, onaj što s mojim u sazvučju harmoniju frule u Eutrepinoj ruci može postidjeti; da vidim lik, onaj jedini, onaj urezan u svaki treptaj oka; da vidim lik na dohvat ruke nedostižan, na dohvat misli neshvatljiv; i tada ne znam tko mi je varku pripremio, koji se opsjenar smije svojoj uspjeloj šali; ali znam da ću opet vrebati taj čudni sat s nadom da ću te u njemu sresti, pa bio samo sjena, samo privid, samo mali darak čežnji što ga za me besposleni mag šaljivdžija iz dosade sprema.

Prelepo Ivana, stvarno prelepo.Pozdrav.

Htjeli smo ti i ja…

Htjeli smo skinuti maske,
usnama snijeg topiti.
Htjeli smo pjevati pjesme davne,
jezero ljubavi popiti.

Htjeli smo mnogo, htjeli smo malo.
Samo kap sreće, samo život bez straha.
Htjeli smo noć beskrajnih nježnosti,
svemir za dvoje… malo zlatnoga praha.

Potraži me

Potraži me u snovima
tamo te čekam
jer tamo je sve moguće
da mesec sunce postane
da sreće tugu zameni
i da već u aprilu
nova malina porumeni.
Potraži me u snovima
jer ja nemam drugog mesta
za čekanje.
Potraži me u senci masline stare,
u pesku po kojem gaziš,
u vinu koje piješ,
u rečima kojima me zoveš,
u dahu koji ti se otme
kad pomisliš na mene.

Vešernička

Kafu pravim, cigar rolam
Perem čaršav, smrdi - moram

Kafu pijem, cigar pušim
Jastučnice obe sušim

Ziveo si cudnim zivotom
koji nije tvoj zivot bio
Vec od alkohola koji si
ko vodu pio
Tvoji su snovi bili lutanje
Tvoji ciljevi su bili razni
Isao si kroz krive putanje
Naveli te ljudi prazni
Bio si dobar covek
Mile i posebne duse
Dozvolio da
alkohol i losi ljudi te sruse
Ucinio si robom sebe
poroka,uvenuca i tuge
Niko nikad nije cinio za tebe
samo si ti cinio za druge
I pored svega toga
Moj brat si i dalje ti
Molim samo Boga
da ti se smiluje,da ti oprosti
Necu ti nikad suditi
Niti cu dati da ti sude
Pocivaj u miru moj brate
Neka ti laka crna zemljica bude!

Mif O , da li je ovo istina i o čemu se radi? Ako nisam previše radoznao ili ti pričinjava bol, nemoj pisati. Pozdrav.

O ,covece...Da li je humano da kazem..."lepa pesma"?

Ovo mora da je mif viđela u neku umrlicu.

Neso ovo je istina!To mi je brat od tetke koji je bio mnogo stariji od mene,s njim i sa njegovom decom sam odrasla!

Zaglavila se vrata,
mater da im jebem,
psujem ko je njihov tata,
bacam se u krevet.
Pala je kiša mala,
poplavio mi se tavan,
psujem majku svetu,
ovo je moj trenutak slavan.
Grabim brzo krpu,
penjem se sad gore,
punim brzo kante,
i bacam vodu dole.
A komšija dole,
meni majku psuje,
zato se ja spuštam nazad,
dok ga po glavi pljujem.
A komšija vadi motiku,
dere li se samo,
uništio sam mu ručak,
prebiće me motkom malo.
Ali ja se plašim nimalo,
od komšijinog besa,
jer zaglaviše se vrata,
od moje kuće ekspresna.
I dok se u srcu smejem,
zaboravih jednu stvar,
komšija je ko konj jak,
odlamio je vrata on zgodan.
Belaja ima da bude...

Sonoftomorow pesma je super!

Nemam odgovarajući naslov

Kad se digne kuka i motika
sve to malo, jako malo znači,
bude buka, a bude i vika,
ali onaj sa puškom je jači.

I kuka je opasna alatka
zna da skine glavu sa ramena,
ali puška kad rafalno puca
krvi bude svakom do kolena.

Šut i rogat protivnici stari
nikad nisu bili ravnopravni,
istorijski gledano sa strane
oduvek se znalo ko je glavni.

Tek poneka pobeda motike
veliča se, dugo prepričava.
Takve priče sluša svako dete
pa ih sanja kad legne da spava.

Sin junaka junači se pričom
da je važno ginuti za "cara"
i "car" uvek junak je najveći
iako je uvek do duvara.

Ko se drzne da istinu rekne,
da "car" svoje interese brani,
ili umre il' pred zveri klekne
da se carska sujeta odbrani.

Zato deco uzdajte se u se
ne padajte na te priče lažne,
ratovanje ostavite drugom
maloj zemlji ljubavi su važne. Zagrljaj

23.5.2009.

Hoces li ti vec jednom da izdas zbirku?:))...Odvojicu pare od uzine da je kupim...:))

Crtam,
Na platnu svoje sudbine
Tugom svojom sencim
Svetlim osmehom
Bojim bolom
Boju rablazujem suzama

Pisem,
iz najvece dubine
iz duse teku reci
Svojim slovom
Sama sebi sudim
i volim bez granica