Splet neverovatnih okolnosti

Neka situacija koja vam se desila a bila je vrlo malo verovatna. Nešto specifično, trenutak u kojem mislite da se univerzum malo zeza sam vama i da onaj ko njime upravlja definitivno ima smisla za humor.
Evo da počnem, pa ako se setim još nečeg dopisaću.
Moja devojka studira farmaciju, i prvi komšija joj pre neki dan okači na zid na facebook-u definiciju sa Vukajlije koju sam ja napisao o farmaceutskoj industriji a da pritom nije imao pojma da sam to ja pisao iako se i on i ja dobro poznajemo :)

Dakle, pišite događaje, tipa bacim tiket u kantu, provalim posle da je dobitan, rovarim po kontejneru itd. Naravno, nemoj da izmišljate, ima dosta neverovatnih a stvarnih situacija. :)

Jedno kraće vreme pre par godina-toliko mi se izoštrilo neko šesto čulo,valjda,da sam kad god zazvoni telefon,znala ko zove.I uvek pogodim.A nije da smo (u porodici) imali neko utvrđeno vreme ko kad zivka..
-Zvrrrrr!
-E,mama,ćao.
-Ća...kako znaš da sam ja?
-Otkud znam kako znam-š'a da ti kažem..
-Veštice jedna! :kikot:

A zilion puta se istovremeno zovemo telefonom sestra,mama i ja..eto.

Evo nesto neverovatno.
Kada sam bio klinac, jos u osnovnoj nabavim ja dialup , i skidao neke sitne igrice sa miniclip.com danima, tada je postojao download dugme.
Jedno 4-5 godina kasnije kao student dolazim u Beograd i igrom slucaja ulazim tamo kod vuka u A.I. internet cafee da igram nesto i vidim pise sitne igrice, a u folderu iste moje igrice sto sam skidao sa neta kao klinac (jedno 20ak, Tacno sam se setio u trenutku svih, posto sam bio zaludjenik a male su sanse da je neko bas skidao istim redosledom kao ja jer sam pazljivo birao zato sto je tad net bio skup) !!! Kako je dospelo to do tih ljudi samo Bog zna

Šta ćeš, čudni su putevi Gospodnji, samo je đavo počupao znake...

Одем ја на час енглеског код једне професорке у стан и улазим са слушалицама у ушима. Њој у дневној соби упаљен ТВ кад на њему баш она песма коју сам слушао на емпетрију и то се разилазе свега пар секунди. Замислите моју неверу кацам извадио слушке, а песма се наставила. ЛоЛ

Citat:čudni su putevi Gospodnji

Jesu.
Evo nečega što se desilo mom ortaku, nije nešto neverovatno ali je za plakanje.
Bio pre nekog vremena na slavi u selu, i tu se zadesila drugarica njegove sestre ( inače jako dobra pička). On je imao dosta devojaka, iako nije lep, ali nije jebao. Elem, donese njima stric flašu domaće dušmanke, stuku to za jedno sat vremena, pa u krevet. On je prvo legao, i posle jedno 10 minuta dolazi ona, i uvaljuje se njemu. On na sedmom nebu, ne zna šta ga je snašlo. Taman kad je trebalo da krene u akciju, upada njegova sestra, baca ovu iz kreveta... Meni se plakalo kacam čuo

ja samo mogu reći da smo Sale snajper i ja u istom kolu imali 14 ogodaka na bingu, e sad eto toliko. Stvarno bilo samo 9 hiljada.
A meni se stalno dešava da ko god čuje da sam iz Šapca pita me za jednog ortaka iz srednje iz odeljenja. I neki iz Novog Sada, Požarevca, devojka iz Sutomora. Tako kada me neko pita da ne znaš možda... unapred već znam o kome je reč...

zavrsio ja srednju i kao svaki pravi crnogorac odlucio da odem u Bg da studiram. istrazio na netu otprilike sta mi treba od papira, kolko para, vidio adresu, datume upisa i sve ostalo.
bilo je cini mi se 5 dana fore za upis, zadnji dan bio srijeda do 14:00. iz nekog razloga ja odlucim da u utorak vece krenem za bg, javim se bratu od tetke kod kojeg je trebalo da ostanem tih nekoliko dana, dok se ne upisem i ne odradim prijemni i krenem polako.
sve super, sve ok, stignem ja u bg oko 6 ujutru (srijeda) odem do tetkinog stana, ispozdravljam se sa bratom i legnemo da spavamo.
ustajem ja u 11 budim brata, kao "ajmo covece, rok za upis mi je do 2", ustanemo i krenemo mi polako, adresa studentski trg br 5 (ili tako nesto), sve ok, on zna dje je to, dodjemo mi tamo, fino vidimo tablu na kojoj pise "studentski trg" i prvi broj je 7. onako zbunjeno, krenemo dalje, ono 9, 11 itd itd.... sad, ja seljak coek, sta ja znam, ali brat jednako zbunjen. blejimo tu desetak minuta, vrtimo se, ne kontamo o cemu se radi, meni dokurci, i pitam neku zenu, ona nam pokaze i mi odemo tamo.
usli u zgradu, pun kurac ljudi, nadjemo kao neku oglasnu tablu, i gledam sta sve treba, kaze izvod iz maticne knjige- imam, drzavljanstvo- imam, svedocanstva i diploma iz srednje- imam, slike-?? koji kurac??? kake slike sad? ufatila panika, ko se nadao da ce slike da mi trebaju, istrcavamo napolje, brat zove caleta da ga pita jel ima u blizini neki foto studio, dobijamo informaciju i trcimo do tamo. slikam se ja, zamolim ih da pozure, i oni nam rekose da dodjemo za pola sata. ok, mozemo da stignemo, nije kasno i mi odemo da pojedemo nesto u medjuvremenu.
posle pola sata dolazimo za slike, kad avaj (lolo) kazu da im se sjebao komp i ne mogu da odrade slike nikako. vrijeme tece a mi se ceskamo po glavi sta sad da radimo. ovi iz studija nam rekose da odemo u njihovu radnju na Terazijama (ako se dobro sjecam) i da ce da nam odrade odma, ne moram da cekam nista. jebiga, sta ces, kud ces, mi trk na Terazije, nadjemo radnju, odradimo slike i trk nazad. 10 do 2. opet ulazimo tamo nalazimo lika valjda iz studentske sluzbe, on nam kaze da odemo u amfiteatar i jos nam rece da MORA da se uplati 50 evra odma. moze kes? jok, mora u banku. neverica. sta cemo, brat uzima pare ide u banku da uplati, ja trcim do amfiteatra da ugrabim prije 2. nailazim na neki kao salter, neka vrlo uljudna gospoja mi rece da je ne prekidam dok telefonira i da sam nadjem amfiteatar. posto sam vrlo snalazljiv u prostoru, uspio sam da se orjentisem i da nadjem amfiteatar, ulecem unutra, proslo je 2, ovi se polako pakuju, reko sacekajte minut svega vam! ispostovase me gospodski moram da priznam, prihvatise da me upisu kao poslednjeg, sve bilo u redu osim sto mi jebene slike nisu uopste trebale. u medjuvremenu dolazi brat sa uplatnicom, predajem sve i srecan i laksi za 50 evra odlazim odatle.
posle 5 dana bio prijemni, posle 20tak sam saznao da nisam primljen lolo

Sedplas, ali šta je tu neverovatno? :)
Podsetio si me na dan kada sam ja predavala dokumenta koja sam u jednom trenutku ispustila na trotoar, da se lepo vijore na vetriću kraj neke bare. Niko ih nije zgazio, pokupio, nisu se ni zaprljala, a meni je trebalo sat vremena da primetim da mi nedostaju u ruci. To da umemo biti smotani nije ništa neverovatno.

jebemliga, meni je nevjerovatno koliki sam baksuz :)

Evo moj drugi splet:
Bas me htelo da polozim.
Prepisivao sam od drugovog druga ( drug je pao), odustao od toga i nisam ni znao da sam pozvan na usmeni posle nedelju dana. Cimer me zove da dodjem ranije u u Bg sa njim i ja jedva pristao. Kad smo dosli on otisao na fax i meni kaze pa ti si na spisku, doletim na usmeni (sat vremena kasnije) i tamo neki drugi profa. Na kraju me nesto pitao ja pojma nisam imao i lupetao neke formule, i gledao on papir " Lose je ovo, a i zakasnio si ,ne moze vise od 6" Ja: O.o Thank you Lord !

Krenem juce na posao, udjem u kola kad ono na suvozacevom sedistu stoji hedic mali. U super, pomislim ja, taman za posle posla. I tako ja vozim i mislim se sta cu za rizle. Stignem na posao, uzmem bluzu sa zadnje police, a ispod bluze rizle i pola pljuge za miks. A na poslu neki zastoj, ne radi se, moze da se izadje ranije. Mislim da sam taj dan bio kosmicki predodredjen da se naduvam. A?

Na klupi u tehničkoj školi u Obrenovcu ispisano FOREVER TUGENT! Splet neverovatnih okolnosti se odvio u glavi autora urezivanja ove krilatice! Kontam da je autor iz obližnjeg sela i da mu se fond reči iz engleskog svodi na cat, dog i pig, ali nije morao ovo napisati!

Gde je tu slucajnost i na sta je taj sto je pisao grafit mislio?

Danas igram pes, i uvati me deža vi, ali ne onaj klasični.
Dok je trajala akcija, tačno sam znao kako će se završiti.
Zašto se to dešava, ima li neko objašnjenje?

I mene zanima.

Vraćala sam se kući sa 2t punih torbi (usputna grande nabavka u hipremarketu, tašna, LT). Povadila sam sve iz gepeka, uredno složila i krenula da kačim preteške torbe na ramena. Nisam mogla da napravim ni dva koraka i morala sam da stanem presložim teret. Spopala me velika nervoza. Tog trenutka mi je ispao ključ od kola.
Sutradan zakasnim na posao jer nisam mogla da nađem ključ (u tom trenutku čvrsto verujem da se zagubio u stanu) pa sam koristila rezervni. Nakon 24 sata i kompletnog pretresa stana, svi shvatimo da je ključ izgubljen. Auto je parkiran ispred zgrade. Dvoljno je da "pošteni nalazač" prošeta krajem, uključuje alarm sa ključa, otvori auto koji ga "pozove" i ode svojim putem.
Elem, u međuvremenu naručim bravu (oko 32000 din) i zamenim auto sa rodbinom.
Trećeg dana me zaustavi prodavačica (butik u mojoj zgradi), pita me kako sada otvaram vrata....
O, kako sam joj bila zahvalna. Skoknem do stana, uzmem 30e (to je 10%) i odnesem joj....Ima još poštenog sveta.

У, сећам се да је била маса тих сцена, али је већина тешка за препричавање. Ево једна, најкраће :)

Другарица и ја имамо неки ретардирани поздрав, и практикујемо га само кад имамо живаца, и овај пут ниједној се није дало блејат на ћошку пола сата да се испоштује традиција, него се само поздравимо ударцем скупљене шаке о другу. И баш кад смо удариле, угаси се расвета у целој улици. Никад до тада се није угасило. И нас две утриповане, наравно, и након минут два приче о томе одлучимо да се званично растанемо и опет се ударимо и оно се упали.

Мислила сам о томе цео дан.

Citat:Obozavalac_fanova
U Tesli prvi čas kod Bore "snajpera" na rad "riblja kost" dobio dvojku iz prve!

Ovo je stvarno splet neverovatnih okolnosti. Radila 7 puta.