Врхунска тема, има потенцијала. Страх ме разговора са неким ко је завршио или студира психологију. Као и разговора са зубарима. Некако увек имам трип да ови први желе само да ме анализирају, не слушају шта стварно имам да кажем и покушавају да ми читају мисли. А ови други контам, нон стоп гледају какве зубе имаш, као да сам јебени коњ. Па се увек трипујем да немам нешто између зуба, иако су ми зуби лепи, лепши него код већине зубара.
Наравно, имам необјашњив страх од пернатих курчевих животиња. Претпостављам да је то траума из детињства, кад сам баби која ме чувала док су моји правили кућу подавио 23 бројлера, и таман да удавим оно последње кад ме баба наватала. Сачекала је ћалета да сутра дође и он ме је разгузио од батина, неким каблом који му се нашао при руци, јер су тад уводили струју у кући. Сад кад видим ласту на дрвету 10 метара од мене, већ гледам где имам какав камен да је затегнем. За сваки случај. Боље она да погине него ја.