Odmah da kažem da ni jednu nisam gledao, ali zato jesu svi ženski članovi moje šire porodice. Od ljudi sam čuo da te serije uopšte nisu loše, da su realističnije i životnije od španskih sapunica. Ali ja nisam ni jednu gledao jer me prosto nije interesovalo, nije mi se dalo, ružan mi je jezik i iritantan, a imao sam i potpuno neosnovanu i neopravdanu predrasudu prema tim serijama.
E sad, mene interesuju sledeće stvari - kako su i zašto te serije postale trajan fenomen na našim televizijama (a ja sam u početku mislio da je to samo prolazan trend). Dokle će sve TV stanice biti preplavljene tim serijama?
I dalje nemam namjeru da pratim te serije, ne toliko zbog njihovog pretpostavljenog nekvaliteta, koliko zbog moje ljenosti i želje za slobodom, ne želim da me bilo koji TV program veže i da moram svaki dan u određeno vrijeme biti ispred ekrana.
Oni koji su gledali, šta mislite o tim serijama?
Pitanje za sve, ZAŠTO, i DOKLE?
I dodatno pitanje, više ekonomsko - da li je izvoz takve vrste kulturnih sadržaja znak jačanja neke ekonomije (ja mislim da jeste)? To znači da je već sad Turska daleko ispred Srbije po ekonomiji i standardu. Da li će ikad doći dan da i mi masovno izvozimo bilo koju vrstu svojih kulturnih proizvoda u inostranstvo (osim BiH, Hrvatske i Crne Gore) ?
