Citat:Džonimir
Sjajan tekstopisac, prosečan zabavljač I pevač I jako čudan čovek
Добар текстописац и солидан композитор (иако има пар тема на које прави варијације кроз шурнаест песама), просечан певач, добар забављач, али лош човек. Обичан бескичмењак јер је аутономаш кад оде у Сенту, тј. Сентомаш; Београђанин и велики Југословен у Београду; изиграва Хрвата у Загребу и Сплиту, Словенца у Љубљани; увлачи се Милу у Црној Гори; дође у Ниш и прича како смо сви наши и како је Србија много лепа јер је разнолика и пуна добрих људи.
Оно што је радио до деведесет и неке, то су и биле песме. "Васа Ладачки", "Свирајте ми јесен стиже дуњо моја", "Неки нови клици", "Не ломите ми багрење", "Словенска", " Не волим јануар", "Ја нисам лузер", "Легенда о Геди", "Шугар реп",...
После 2000. године је постао импотентна верзија Жељка Самарџића. Покушава да изиграва маторог јебача, али сиже свих његових да је већ више матор и да му се не диже. Па због тога пада у депресију и са сетом се подсећа свих које му нису дале кад је био мали дебели Лала са гитаром пре него што га је опалио рани мраз. Некако могу да сварим "Малиганску", па и "Моја је драга вештица (Анђела)", остале јок.
Последњих 15 година са рекламирањем своје породице, а пре свега ћерке Јоване, ме подсећа на Бориса Бизетића који је покушавао да изгура своје неталентоване ћерке, али није ишао ниско да се гура уз политичаре.
Једино што је горе од Балашевића су Блајвашевићи који смарају са овим његовим наводним цитатима и качењем пре свега "Девојке са чардаш ногама".
