Iz prvog lica: Dečije budalaštine, tinejdžerske ludosti, ludilo odraslog života i blesavilo penzionera

Dragi Vukajlijaši, humora nikad dosta. Ideja mi je u ovoj temi da svako ispriča neku ludost u toku detinjstva, i tinejdžerskih godina, pa i penzionerske dogodovštine, da ne budemo disktiminativni.

Evo ja da počnem:

- kad sam bio dete, omiljeni hobi mi je bio da pospem po sebi neki crveni sok (borovnica, višnja ili jagoda), kobajagi krv, i da prepadam pokojnu babu time. Svaki put je upalilo.
- u sedmoj godini sam provrtio zid od kuće, izmedju sobe i hodnika, jer sam pravio tunel koji sam hteo da pokažem Lepoj Breni.
- u prvom razredu osnovne sam rekao da Mesec ima nos, oči i uši. Baba me rodjena sjebala jer mi pričala neku priču na taj fazon.
- kad sam se prvi put napio, popio sam 2 litre belog vina, prekid filma. Došao do kuće, ne sećam se kako, izuo se u kanalu, uredno složio odeću i u kanalu zaspao. Našao me mladji brat koji je povikao: "Tata, eno bajo umro u kanalu!"
- kad me prvi put devojka pozvala (prvi srednja; da pozvala me) da spavamo, ja se prepao, skontao - nije to za mene i odložio to na nekoliko godina.
- pre 3 meseca šefici rekao omaškom: "Nekad davno ste možda bili lepi". Zato sad vikendima radim.
- pre 10 dana sam video babu kako piša, zbunio se, mahnuo rukom i rekao: "Zdravo, šta ima?"

Ja sam bio mirno dete, ne secam se da sam pravio neke vece budalastine, secam se, recimo, kad sam se vratio sa ekskurzije u petom razredu da sam pistoljem na vodu okupao roditelje i lepo se proveo. :) U svakom slucaju, samo tako neke sitnice.

Kada sam bio sa ocem na nekoj proslavi prosunjao sam se ispod stolova i uhvatio pevaljku za dupe. Imao sam 4-5 godina i to je bio jedini put da se neka zenska nasmesila na takav gest...

@Luksdoc

Od danas, ti si moj idol!

Fala Kerberu, štipaču dupeta! :D

U 19oj-20oj godini (svrstaj gdje oćeš), mrtav pijan se spustio u kontejneru niz neku strmu beogradsku uličicu u kojoj su s obe strane bila parkirana vozila. Zaustavih se tako što sam puko u neki saobraćajni znak. Nisam čuknuo ni jedan auto, niti zgazio nekog pješaka (bila su samo dva prisutna). Ni ja ni ortak koji je bio sa mnom i pomogao mi da krenem, se ovog uopšte nismo sjećali, nego on posle par dana slučajno vidio fotku na mobilnom, pa smo odmotali film. Eto, jedna od mladalačkih pizdarija koja je mogla mnogo gore da se svrši.

Igro neki Kork Siti protiv Zvezde one godine kad je Milan namestio da ipak uđe u kvalifikacije za Ligu šampiona, i sad Čoek nikad neće na Sever, al nikad i naravno i ovaj put je završio na Severu. A ludilo, ne možeš gde ni nogu spustiti, skače li se skače i skoro sve vreme se vrti rukama onako kao zig hajl pozdrav od levog ramena pa na gore i uzvikuje MILAN MILAN VAFFAN COULO, i hajd mlatimo mi svi tako, zajebavamo se, skačemo, mlati i on i samo ga vidim okreće se ka meni, i dalje mlati rukom u ritmu mase, a čitam mu sa usana NIKAD TI OVO NEĆU OPROSTITI! Al i dalje maše...MILAN...MILAN...VAFFAN COULO

Ја сам увијек био миран, пичка права. Једино што сам се једном намонтирао као да су ме претукли, тако сачекао своје са посла. Мајка се замало онесвијестила кад сам им отворио врата. Фора је била да ишврљаш лист графитном оловком, па тиме да се мажеш испод ока, око уста, изгледа оригинал шљива. Ставио бомобон у уста да ми "отекну". Ту додао још мало кечапа који се скорчао од стајања и завио главу неким завојима, исто натопљеним кечапом. Имао сам неких 11-12 година, можда.

Pobegao iz skole u prvoj sedmici jer sam naopako pisao jedinice za domaci
Krao cokoladice u marketu dok nisu postavili kamere.
Nalazio i igrao se sa pravim oruzjem, jebga u Srebrenici zivio :D
Svasta nesto jos, ali posle se smirio.

Najboljem drugu iz detinjstva i meni su roditelji branili da se družimo jer kad god se spojimo ispadne sranje. I mi rešimo da sednemo na njegov mali motor ( vozi ga od 5-e godine a auto od 10-e čini mi se), odemo u Nemačku i napravimo fabriku guma za motore. Spakujem u ranac koji sam nosila u vrtić, jbt ko juče da je bilo, 3 para čarapa i gaća, četkicu za zube, onu spravicu za duvanje balona od sapunice i kevinu sliku:-)
kad me je baba videla kroz prozor da sam sela sa njim na motorče( što nam je najstrožije bilo zabranjeno) pozove mog oca u firmu, moj njegovog i .......... jebi ga, stignu nas kod Kruševca, al zato što nam je benzin nestao :-/
imali smo po 6 godina , ubili su nas od batina ali ništa to nije bolelo ko zajebavanje ostale dece ROMEO I JULIJA, ROMEO I JULIJAAAAAAAA...

Citat:Luksdoc Meni bio ćeif da mi služe kao padobranci - za kesu okačim i sa drveta krkam. :D

e ono je i moj brat radio, dok nije pao s' drveta i slomio ruku.

@Banini, udaj se za mene! xD Ako budemo imali dece, e onda smo najebali.

Ne brini, ako se razvedem ikad prvi ćeš znati. To si zavredio s' onim

Citat:- u sedmoj godini sam provrtio zid od kuće, izmedju sobe i hodnika, jer sam pravio tunel koji sam hteo da pokažem Lepoj Breni.

XD xD xD

@Banini: Ako se ikad razvedeš, idemo u Nemačku, za početak otvaramo vulkanizersku radnju, a posle možda i fabriku guma! :D

Ja sam dobijao batine svaki drugi dan. Gluposti ne mogu da stanu na sajt.

Zbog prvog dečka sam u drugoj srednje imala najviše izostanaka u razredu. Jednom sam čak zbog opravdanja šmrkala limuntus da bih izlažirala kijavicu, i vrištala u jastuk ko manijak da bih promukla. Naravno od svega toga mi je i temperatura malo skocila, i dobih opravdanje za dve nedelje:)

freek, aj još jednom postuj ovo! :)

zabagovao mi net, nisam videla kad je prvi kom izasao

Prošle godine na ekskurziji sam obrijao ''Aca Seltik'' zulufe koje sam puštao dva meseca, samo zato što se nisu svideli jednoj devojci, koja se meni svidela. Elem, nisu bili baš uredni... Eto šta čini žensko :)

Ценим да је био у питању Зајечар, 8. разред. На екскурзији смо били у неком хотелу на првом спрату који је имао надстрешницу, бетонску наравно, која је ишла око целог хотела, тако да кад искочиш кроз прозор можеш да обиђеш цео хотел ходајући том надстрешницом. Елем, будале, па јоште сви попили по пиво и напили се и шта ћемо од досаде, 'ајд у гаће па около. Нико се није усудио без гаћа. И тако смо се шеткали и гледали ко је све у собама на првом спрату, шмекали рибе ово оно, у гаћама смо јебачи, и онда онај филмски моменат као из "маратонаца" када Ђенка дође гологуз "Момци, где су вам шешири?"
И ништа нам диша није урадио, смејао нам се онако од срца и отерао нас у собе, ал' ме и дан данас срамота.

Hmm. Pa da počnem, leže mi tema k'o... (ubaciti poređenje).
Elem, da vidimo... Prvih pošteeenih batina kojih se sećam, bejahu i najbolnije... Avaj, ja crtah po krevetu, hemijskom olovkom, i to potpisivao bratovljevo ime po krevetu, ispod jastuka... I gle čuda, budi me ćale ujutru, sve kul, i vidi... Uh, i dan-danas imam ožiljke, popio sam batine kablovima od napajanja + onim govnetom za otčepljivanje WC šolja i ostalih nekretnina.
Sećam se, imao sam, fazon, nešto manje od 6 godina, i nešto sam preskakao krevet, bahanalisao se, 'tkud znam, i keva me konstantno upozorava da ću se izlomiti k'o pička, i ja, k'o ja, odjebem je i nastavim... Posle desetak minuta, sapleh se, i otvorih samom sebi lobanju. Imadeh jedno pešes kopči... Mogu ja ovako od jutra do sjutra... :)

PM EDIT: U jeb'o te, i ovo zaboravih, a moram da napišem... Ekskurzija, VI razred, negde oko 02 : 00, svi trezni, nas šestorica u sobi... Anyway, nama bilo dosadno, i mi rešili da pustimo neku pornjavu (čitaj teve 'iljadu)... I mi, klinci k'o klinci, uzmemo d'onanišemo... I dogovorismo se da sva šestorica svršimo u neku plastičnu čašu... I tako bi. Isvršavamo se sva šestorica u tu čašu bednu, i pomešasmo sa Coca Colom. Pozovemo drugaricu, i nešto je pržimo kao da popije, kurac-palac, i ona krene d'uzme, i Bogu hvala, ortak je spreči pod izgovorom da je izvetrila Coca... I dan-danas ne zna u čemu je bio fazon, ali žalim samo što nismo imali petlju da izvučemo fazon do kraja. :)

Opalio iz ćaletove tetke u spavaćoj sobi kod babe na selu na dan kad smo s Hrvatima odigrali 2:2 u Zagrebu. Posle to stari i ja zamalterisali rupu u zidu a materi rekli kako je tu stajala utičnica, al je ona nikad nije primjećivala. Ni dan danas ne zna za šta se odigralo.

Veče kad smo izgubili prvu utakmicu na košarkaškom prvenstvu u Srbiji 2005te, u novosadskoj kafani DVORIŠTE pripit zagrlio 2 starija skinsa ukupne mase 250 kg, koji su mi prethodno skinuli kapu i stavili je nekom svom ortaku na glavu, i mrtav ozbiljan im rekao: "Viš momci, to što radite je sve stvar vašeg kućnog odgoja, ili da se preciznije izrazim neodgoja.." Sve se opet srećno završilo, a to veče ga i ubacih u neku drugaricu.