Ima li ovde ekonomista i šta je fiskalna politika?

Učim neki SEKS (Savremene ekonomske sisteme) na FPN-u. Tamošnji studenti nisu baš ekonomski potkovani, a ja nisam izuzetak. Najviše me bune pojmovi iz fiskalne politike. Evo nekoliko pitanja, plastična objašnjenja su dobrodošla jer takva voli i naša profesorka.

1. Kako neka zemlja kontroliše snagu svoje valute?
2. Zašto nije dobro ako je valuta nerealno jaka i kako ona postaje jača nego što bi trebalo da bude?
3. Zašto je preduslov za razvoj ekonomije često devalvacija valute?
4. Kako vlada fiskalnom politikom može da utiče na inflaciju (da je snizi)?

Dakle, samo plastično, onako, za debile pošto sam ja taj.

K'o što rekoh onomad, imao sam i ja prosek 10 dok nisam položio drugi ispit.

Мораш да поставиш прецизна питања! :)

Једна мала испрвка, у наслову теме стоји питање шта је фискална политика, а питања која си поставио махом се тичу спољно-трговинске и монетарне политике, па нисам сигурна да ли је грешка или те и даље занима шта је фискална политика?
Друга ствар, девалвацију треба разграничити од депресијације. девалвација се везује за фиксни девизни курс, а депресијација за флуктуирајући. Девлвација је мера коју предузима држава прописујућу нови, нижи девизни курс, односно обарање вредности домаће валуте у режиму фиксног девизног курса и није добра као мера економске политике јер само у кратком року може да побољша платни биланс.
Депресијација је пак смањење вредности домаће валуте у режиму флексибилног девизног курса, који подразуме формирање девизног курса у зависности од кретања понуде и тражње за девизама. Депресијација динара у односу на евро значи да је потребно више динара да се купи један евро него раније- ако курс са 100 порасте на 110, кажемо да је динар депресирао у односу на евро. Ово може да буде добро за извоз јер српски производи постају јефтинији у иностранству, као што ти је неко објаснио, међутим не мора увек нужно депресијација да побољша платни биланс. То је тзв. Маршал лернерова теорема.
Да ли ће депресијација побољшати платни билнас зависи од тога каква је елстаичност иностране тражње за домаћим производима и обрнуто.

Инфлација је увек, али увек монетрани проблем и не решава се фискалном политиком, него монетраном, дакле политиком скупог новца- високим каматним стопама :)
Наравно као инстументи фискалне политике којима се ублажава потрошња, а самим тим и инфлација користе се порези, царине, таксе, доприноси али увек у комбинацији са монетарном политиком и то рестриктивном кад је инфлација у питању.

Katija, svaki ti dao, vidiš da sam duduk. Mnogo mi to stručno objašnjavaš, nemoj ja da krenem o novinarskom stilu stručno :)

Ajde probaj plastično da mi pojasniš kako se devalvira valuta namerno i zašto. I da, kako velika stopa stranih investicija može dovesti do precenjene valute zemlje u kojoj je investirano?

Putem berzi sinak, putem berzi...
Berze mešetare i oteraće nas sve jednog dana u pet pički mat.
Kud ćeš plastičnije?

Фиксни девизни курс је такав курс где је вредност валуте фиксирана за неку другу, углавном јаку валуту или корпу валута. То значи да је држава прописала да на пример 1 евро износи 100 динара. И нема везе каква је понуда и тражња за девизама, на тржишту, то је тако и амин. Углавном је овај режим редак, најчешће се ако је курс већ фиксиран, одреде уске маргине изнад и испод у оквиру којег курс може да плива.

Девалвација значи да држава донесе меру, да сада више 1 евро није 100 динара него 110. То се ради да би се постигла атрактивност извоза.

Међутим, треба водити рачун и о девизним резервама. То су резерве централне банке, које она користи да би регулисала и одбранила курс. Добро је док је тражња за динарима већа, тада ЦБ купује евре и продаје динаре и увећава девизне резерве. Лоше је кад расте тражња за еврима, што је чешћи случај. Тад држава мора да продаје евре да би одбранила курс и задовољила тржњу, а проблем је што резерве нису неограничене :)

Стране директне инвестиције значе да странци желе да инвестирају у Србији на пример и јављају се на тржишту као купци динара, тачније продају евре а траже динаре. кад расте тржња за динарима, расте вредност динара, односно домаћа валута апресира у односу на страну, тачније бива прецењена :)

јеси разумео?

Jesam kurac... Zašto stranac kupuje dinare? Oće, recimo, da kupi NIS. Da li to znači da za svoje rublje prvo mora da kupi dinare, jer je cena NIS-a u dinarima? Dalje, taj stranac pravi dinare, a ne rublje. Dinar sve jači i jači, a ustvari ti grdni dinari nisu naši nego ruski. Ako je neka kriza, Rus može da proda sve te dinare i ode u Burkinu Faso, a naš dinar doživljava kolaps.

M?

Катија ЕКОНОМИШЕ!!! ја тренутно учим основе економије (правни) и сад знам кога да питам ако ми нешто не буде било јасно. а вероватно неће кад крену они графикони везани за монопол и антимон. политику...

Он мора да купи динаре. Динар, тј. новац је као и свака друга роба. Кад расте тражња за њим, расте му цена и обрнуто.

Кад сви хоће да инвестирају у Србију, морају да купе динаре, динар ће ојачати у смислу да ће апресирати, мање динара ће требати за 1 евро, тј. више евра ће требаи за један динар. Зато су стране директне инвестиције пожељне у економији. Прилив капитала.Међутим, ту сад имаш милион шема и шемица како се профит износи из земље и слично. Бар порез да нам плате :)

Ne ide to tako oks, prvo ruska vlada uceni srpsku vladu da obori ili jača dinar da bi mu bio jeftiniji i onda opsa kurs sa 100 npr dinara za evro ode na nerealnih 78(primer od pretprošle godine) čim kupe akcije, ode dinar u neslućene visine.
Samo je nebo granica!!!

Ma to je jasno, nego meni sada treba ovo teorijski :) Kao da nema korupcije i to.

Баш хтедох да кажем, аурора, имаш ону тему где се јадају људи, па реци све шта ти је на души, немој овде да лупеташ, мајке ти. Виш да дечку треба теорија и да је озбиљан.

Катија, која си година? јел би знала неке графиконе да ми објасниш типа еластичност тражње и алокативни губитак, монополска равнотежа и еластичност тражње?

Прва мастера.

Знала бих. Кад будеш учио, па наиђеш на нешто што ти је нејасно, пошаљи ми у пвт.

одлично! договорено :)

Imam neka potpitanja za Katiju, Straju i ostale eksperte:

1. Šta tačno predstavlja rast privrede neke zemlje? Da li je to povećanje prihoda te zemlje od privrede? Ako jeste, to sveukupno ne mora da znači i bolji standard građana jer istovremeno može rasti i uvoz, a ukupni platni bilans postajati negativniji. Ili, paralelno sa privrednim rastom, vlaa može štedeti, vraćati dugove i građani neće osetiti plodove svog rada.

2. Ako je ovo gore tačno, koji parametar onda govori o rastu standarda građana, tj debljini njihovog džepa? Da li je to dohodak po glavi stanovnika?

3. Šta je bruto nacionalni proizvod?

4. Kako se obuzdava valuta kada dođe do hiperinflacije poput one u Jugoslaviji 1993-94? Jasno je da država mora da štedi, da krene u privatizaciju, da moraju da se otpuštaju radnici iz neefikasnih firmi, ali kako se od novčanica sa milijardama i milionima stiže ponovo na one normalne?

Bolje ti je ne razmišljaj previše, samo će te glava zaboljet :)
1. Rast privrede ti je rast BDP-a na godišnjem nivou. BDP se sastoji od nekoliko komponenti: lična potrošnja, investiciona potrošnja, vladina potrošnja i saldo izvoza u uvoza. Pa ti sad preračunavaj.
2. Dohodak po glavi stanovnika, ali korigovan za inflaciju, znači realni.
3. Bruto nacionalni proizvod ti je Bruto domaći proizvod + neto faktorski dohoci - prihodi državaljana tvoje zemlje u inostranstvu minus prihodi drugih državljana u tvojoj zemlji. Najprostije rečeno.
4. Može da se uvede nova valuta, to je bilo '94 godine. To je valutna reforma. Imaju još neki načini - ograničavanje investicija, restrikcija redita i još dosta toga...

A ovo za ekspanzivnu fiskalnu politiku. Ekspanzivna je kad su porezi manji, pa narod ima više para i veće su potrošnja i investicije, što utiče na rast nac. dohotka multiplikativno. Isto tako, povećanje državnih rashoda je ekspanzivna fiskalna politika.

Ne zamaraj se mnogo :)