Pink Floyd

Pink Floyd iz kasnog perioda, The Wall i Final Cut, se pretvorio u bend čiji je zadatak bio da iznova i iznova priča Votersovu tužnu priču iz detinjstva. Česte eksplozije, pucnjevi i zvukovi aviona su tu da ukažu kako je njegov otac poginuo u II Svetskom Ratu, tu su zatim Edipovi problemi i konačno ljubavni jadi, razvod i td. Ne sviđa mi se što se jedna takva mašina kao što je PF upregla da priča Votersovu priču kada je sasvim izvesno da su je imali i ostali članovi grupe i to ne manje tragičnu i interesantnu.

Zatim, Voters je počeo da peva i to pošteno se raspevao, a realno nije imao pojma sa pevanjem. Verovatno je drkao Gilmora i Vrajta sa sve većom dominacijom u pogledu komponovanja i aranžiranja. Zato je i puklo ...

Мене је увек чудило како је Пинк Флојд опстао толико дуго са Вотерсом и Гилмором. Мислим да их је невероватна комерцијала натерала да обојица праве уступке један према другом.
И некако ми је драго што је су стали после Дивижн Бела. Бојим се да би постали превише прогресивни.

И некако ми је драго што је су стали после Дивижн Бела. Бојим се да би постали превише прогресивни.

Mislim da ti je poznato da Voters nije učestvovao na DB. A pesma Lost for Words je tipična Gilmorovka u svakom pogledu i uopšte nije nepoznata.

Mislim da ti je poznato da Voters nije učestvovao na DB.

Кад сам рекао да јесте!? Поента је била да ми није јасно како су издржали скупа до The Final Cut-a. Ипак је то пуно времена.

A pesma Lost for Words je tipična Glmorovka u svakom pogledu i uopšte nije nepoznata.

Опет, нисам рекао да је непозната.
Непозната је ширем аудиторијуму. Мало ко није чуо, чак и ко не слуша ту врсту музике, Wish you were here, The Wall, Coming back to life или Learning to fly.
Ове обожавам!

Dobar dan! Ne dam da umre ova tema. :)

Dakle sad kad sam napokon uhvatila vremena da se raspisem o koncertu koje je bio 13.04. u Zagrebu.
Dodje mi da kupim karte za sutra u Prag da idem opet!
Bilo je apsolutno genijalno. Pogledas film, pogledas snimku iz Berlina od prije koliko vec godia... I onda dodjes i svejedno ostanes iznenadjen. Sto se mene tice, ja ne tipkam trenutno za kompom, ja sam jos uvijek tamo s Rogerom i gradim zid.
Fascinirana sam detaljima, genijalnim kritikama prema iskvarenosti politike i globalizacija!
Na youtubeu ima snimaka, tako da necu o svemu, ali recimo mi je bilo simpaticno kako je za vrijeme pjesme "Mother" poslije stiha "Mother, should I trust the government?" s desne strane pisalo "No fucking way", dok je s lijeve strane pisalo "Nema jebene (š)anse (malo mu je š pobjeglo, ali poruka je shvacena).
Fascinantna je svinja na kojoj je pisalo izmedju ostalih poruka "Drink Kalashnikov Votka". Cijeli nastup, od izvedbi pjesmama, do projekcija na zidu je fascinantan. Grade zid, a nemas osjecaj da ga grade, ali od jednom je tu! "Run Like Hell" je odasiljala takvom energijom, a kad pocnu stupati oni cekici osjeti se takva moc!
Svidjelo mi se ismijavanje tog Applea. Imao je fore s "iBelieve", "iTeach" i tako dalje, a jedna od zescih je bila kad se na zidu prikazala slika Hitlera i pisalo je "iPaint". Sarkastican i ironican Roger kao i uvijek.
Iznenadio me Roger, koji je zapravo naucio par rijeci domaceg i zapravo se obratio publici, a poznata je stvar kako on ne komunicira ni sa kim za vrijeme koncerta. :)

Eto, toliko od mene, ako se sjetim jos cega zanimljivog otipkam. Bilo je neopisivo dobro, koncert mog zivota i preporucujem ako netko bude u prilici, da ode. :)

PS. Ispricavam se ako ima tipfelera.

ja nisam imao para sad a i bolja mi je veza sa pestom, tako da cekam jun i pestu. Nadam se samo da ce karte preziveti jos malo da ih uzmem. Al sam zato druga ispratio na bus u Zagreb. Ako to nesto znaci. :)

Nagazio sam ove simfo obrade PF. Eto dokle je PF stigao da ga i simfo orkestri obrađuju. Čini mi se da će Betoven i Mocart u penziju. Ako, zaslužili su. Dosta je bilo.

Money

Shine on ...

The Wall ... najzanimljivije

In The Flesh

Breathe, pa neka neko ko se razume u tzv. ozbiljnu muziku kaže da se ovo razlikuje od jebene klasike

Zanimljivo je da nisu mnogo čačkali po muzici verovatno da ne bi zasrali nešto. Muzika je ista samo je bogadstvo filharmonijskog zvuka očito.

Svaka čast za temu. :)

Ера са Дејвом Гилмором је донела много више ствари по којима су Флојди познати глобално. Међутим, што више слушам Флојде, све више ми се ухо отвара према Сиду Берету и његовој поезији.

И са (мени тренутно) другог најбољег албума ПФ.

Creepy

dobar je PF samo sto su njihove pjesme poprilicno samoubilacke pa ih ne treba slusati u nekim melanholicnim raspolozenjima :)))
evo jedna numera u skladu sa mojim nikom

magic

само фали Sem Brown па да може да се каже савршено као и студијска.

Morfine to je jedna od najboljih stvari na Division Bell. Evo i orginala:

Jedna meni veona draga pesma.

upravo pokusavam da nadjem spot koji je u ono vreme bio mega bum...radjen kao 3d animacija...ima moj burazer taj spot negde na vhs kaseti, a ja sad ne mogu ni da se setim koja je stvar..
ono kada skakucu piramide pa se pretvore u kocke..itd.
jel zna neko?

Звук ПФ се кроз време доста мењао, и сваки је феноменалан на свој начин. Оно што ми можда и највише одговара је звук са ''Wish You Were Here'' и ''Dark Side Of The Moon'' албума.
Ево тог звука:



То су ми вероватно и омиљене ствари, заједно са овим:

Nastavnik muzičkog mi je dao zadatak da pišem referat o nekom bendu, izabrao sam Pink Flojd i potrudiću se da napišem najbolje što mogu...

Lepo! Možeš i da ga podeliš ovde sa nama ako hoćeš.. :)

A s obzirom da sada bukvalno SVEGA ima na yt-u... evo i ovaj link da podelim sa vama. Kompletan koncert... mada predpostavljam da je većina ljudi koji dolaze na ovu temu već pogledala film, bar bi trebalo da je tako! :)

Naravno...:)

BATINA

E, a baš mi je žao što Dejvid više neće da svira neke kompozicije pošto nema Rika da peva :(

То је двојац који је, по мом мишљењу, држао Флојде.
Када је Ричард напустио бенд све је кренуло низбрдо. То је време ''The Wall''-a, ''The Final Cut''-а, који су, уствари, 3 албума који причају једни тужну Вотерсову причу.
Донели су нови звук, и иако су феноменални, за мене је ''прави'' Пинк Флојд оно што су радили пре тога.
Са Ричардовим повратком у бенд и Вотерсовим одласком, Гилмор и он су наставили тамо где су стали пре ''The Wall''-a, да праве песме са ненадјебивим гитарским звуком и меланхоличним текстовима.

I to je nažalost propalo kada je Ričard preminuo, ali dobro, Gilmor i dalje može sam dobro da dočara kakav je PF nekada bio...ali ipak nije to to bez celokupnog benda, i naravno više nikada i neće biti...prilično tužno.

Брате... Ово што ради Вотерс није Пинк Флојд. То је музика, представа, филм о њему. То су били и тамо почетком осамдесетих, зато је и пукло.
Не кажем да је лоше, свака му част, то је једноставно невероватан албум и заслужује да га Вотерс ''одржава'' док је жив.
едит: ах, Дио је причао о Гилмору, ок :)