Syd je u top 100, Gilmour isto. Wright je jedan od najboljih klavijaturista, a Gilmour gitarista. Mason se rangira u top 50 ili 100 bubnjara. Waters je prosek sto se sviranja tice.
Одакле ти ово за Рајта и Мејсона? На којој листи је Мејсон међу 50 или 100 бубњара?
Мејсон је сасвим просечан бубњар, већину албума је одсвирао тако што удари једном, оде да попије чај, па се врати да удари други пут. Капирао је своју улогу и само радио задато. Далеко је запаженију ролу имао док су радили чисту психоделију под командом Сида Берета (Astronomy Domine, Take Up Thy Stethoscope And Walk, Set The Controls For The Heart Of - ту је издоминирао психоделију).
Вотерс не да није просек, него, поред тога што је човек мулти инструменталиста, има музику у малом прсту. Технички савршена машинерија звана Пинк Флојд је радила под његовом дирегентском палицом (после одласка Берета наравно, који је био мозак ПФ-а у самом почетку - писао и музику и текстове). Рик је свему додавао онај фини, завршни додир, без кога ниједан албум не би био то што јесте.
Осим Гилмура, тј. гитаре, у музици коју је ПФ (наравно причам о Флојду између две промене поставе) правио није било много места за истицање осталих чланова. Сва њихова генијалност се види у тим финим ситницама. Лепо је то објаснио онај новинар РолингСтоуна, имаш документарац пар страна уназад.