Agonija idealnog

Jeste, ali egzistencijalistička. Znači mlitava.

Ne znam ja te izraze, ja sam čoek seljak.

Paz vako: jes kurčina, al onaj na kome ta kurčina visi nikako da skonta koji klinac on to radi u životu, ima l tu neka caka il nema, pa onda tako dok on diže glavu gore u oblake, kurčina gleda dole u travu, i nema seksa, jarane...

Čekaj, zašto bi tu neko kontao caku o životu umjesto da ganja trebe?

To je već pitanje. Ko samo konta tu caku umesto da ganja trebe, ajd on i greši, ali šta da kažeš čoveku koji je ganjao trebe, ganjao, naganjao ih se, i sve što uz to ide, i opet mu nešto ne štima. Imao, video, doživeo, i nije mu to dovoljno, već misli da bi moglo postojati i nešto malo više?

Vidiš...

Karina je prolazna jer ima nešto što je smislenije od čistog, danonoćnog karindžanja dobrih pičoka? More bit.

Al, bratac, život je takav. Moraš da uzmeš ono što ti daje sad i odmah. Kad se kiton ne bude dizao - naletiće već nešto drugo da ti zaokupi pažnju. Mora da naleti, to je smisao. Zato ne vidim razlog zašto SAD razmišljati šta će biti kad se karington ne bude uzdizao. Misliće se o tome kada mu bude vrijeme inače ćeš trošiti SADAŠNJOST zarad nepredvidive BUDUĆNOSTI. A sadašnjost ti nudi karindžanje pičoka. Voila.

Ophidia: Sviđa mi se tvoje razmišljanje, Valsinarb90...
Ali nemoj da se zamaraš time da objašnjavaš masi činjenice, zato što nisu sposobni da razmišljaju dalje i više od onog što im se servira.

Procitao sam prvu stranu, kasnije cu jos.

Ја сам срећан и са две трећине кесице чипса...
А ти можеш цео живот да проведеш сморен и да гледаш у њу, па да размишљаш како би било до јаја да ту има још једна трећина и да су сви искрени и добри. Да ти посао буде карање добре црнкиње и да плата буде феноменална. Ко те шиша...

Ако се не радујеш малим стварима, нећеш ни бити срећан...

Замисли да ти свака пичка поред које прођеш каже ЈЕБИ МЕ, па осушио би ти се ...

То је као мало дете које хоће играчку... кења месец дана и онда кад је добије игра се са њом две недеље, па га смори...

Узми ти лепо 3Д наочаре па тражи твоју кесицу чипса по граду... Нећеш јебати...

Ophidia: Sviđa mi se tvoje razmišljanje, Valsinarb90...
Ali nemoj da se zamaraš time da objašnjavaš masi činjenice, zato što nisu sposobni da razmišljaju dalje i više od onog što im se servira.

Jebote, ja tek sad vidim ovaj produhovljeni komentar. Volim dalekovid i prosvijetljen narod.

Ma zajebi ovo, moze do beskonacnosti ovako, a ne moze niko nista da promeni, prazne price, niko nije u pravu, ne vredi se upustati u raspravu, jebi ga.

Cips je zakon, makar ga bilo i dve mrvice! :)

Valsinarb90, ali molim te za prost odgovor, koju vrstu muzike slusas?

Ne vidim kako je to relevantno za temu, ali pretpostavljam da na osnovu toga želiš da mi napraviš ad-hoc psihološki profil à la Blic Žena testovi. To se zove halo efekat u psihologiji. Takva atribucija je uvek pogrešna i neosnovana.
Nema prostog odgovora kada smo ja i muzika u pitanju. Uostalom, oduvek sam mrzeo kad treba da svedem svoja interesovanja na jednu rečenicu.
Zato mi je mnogo lakše da kažem koju muziku ne volim, a to su: narodnjaci (ili bilo koji žanr na srpsko-hrvatskom, svi su mi podjednako jadni -.- ), metal i svi njegovi derivati, ne gotivim ni R'n'R.
Svi ostali žanrovi dolaze u obzir.

Hvala.

I lol za uncalled-for ubacivanje halo efekta.

psihodelicne droge...kada si napusen marihuanom,mozes da se osecas ko u raju...kada uzmes LSD jebeno vreme i prostor ti izgledaju drugacije...sve sto radis na psihodelicnim drogama mozes da podesis sebe ko da se nalazis u drugom univerzumu...i pritom ne sjebajuje te kao cigare kafa i tablete za glavu i slicno...cak i vise razmisljas nego sto bi inace...poenta je ako vec kukate za lepim zivotom,nadrogirajte se i bolece vas kurac za sve te masonsko iluminatska sranja sa TV-a

Ovo je mnogo dobra žvaka za mlade doom-erke i gotičarke koje se lože na mrak, sivilo, mrak, sivilo, smrt, mrak, sivilo, jebanje u parku pod mesečinom, mrak, sivilo, vampire, mrak, sivilo, krv, smrt...

Evo, zbog ovoga sam pitao sta slusas.

A Zajklonov post je objasnio.

Zasto se zaliti zbog necega sto nemamo, bolje da budemo srecni i sa tim sto imamo, pa krenite od toga da ste rodjeni u srednjem veku kao kmet ili u Sparti kao rob, zamislite da imate sidu itd.
Sa druge strane ljudi imaju daleko vise mogucnosti da postignu nesto nego pre 150godina npr, nije bitno da li ste iz Mongolije, Uzbekistana ili Male Mostanice, ako imate znanje vi mozete da postanete nova Agata Kristi ili novi Maradona, a mozete i ceo zivot da kukate i da cekate da umrete jer niste uspeli da operete sudove sa kapljicom najnovijeg deterdzenta kao na reklami.

Treba da doživiš neku ličnu tragediju, od onih koje se podjednako dešavaju ljudima koji jedu čips svakog dana kao i onima koji nisu ni čuli za čips, pa da metneš prst na čelo. Jebo čips. On je sporedan.

Jebem ja njima majku katalonsku! I Gvardioli!

Objasnijo prvi post, sve je tako nesavršeno. Nemam daljnjeg komentara.

Једно ми само није јасно: ако у идеалном свету не би постојало оно материјално, како ће уопште постојати свест? Сад ме то заинтригирало.
(питање за Офидију)

čekaj, zašto svest vezuješ za materijalno? zato što se svest iskazuje kroz materijalno? i kako to konkretno?

val, potpuno si pogrešno postavio stvari u prvom postu. uzmimo na primer agoniju savršenog ženskog tela o kojem ti pričaš, ili savršenosti hamburgera. i reci mi šta je za tebe savršeno žensko telo? kejt mos ili kim kardašijan? i šta ti je savršeni hamburger? onaj iz meka ili iz najbolje hamburgernice u gradu? kapiraš šta hoću da kažem.

drugo, ta savršenstva o kojima pričaš su REKLAME, napravljene da bi prodale proizvod. i ti kao parametre savršenstva uzimaš nešto što ti je neko drugi rekao da je savršeno, stvari koje ti se nameću kao savršene, kao nešto što moraš imati, zapravo su samo neki proizvodi koji ti zapravo ne trebaju. npr da li ti je ZAISTA potreban najnoviji android mobilni? ili ti bazično treba fon na koji će da te zovu, da ti zoveš i šalješ i primaš poruke=čekaj, zašto svest vezuješ za materijalno? zato što se svest iskazuje kroz materijalno? i kako to konkretno? da li je tebi u životu potrebno da kesica čipsa bude do vrha puna? želim da verujem da sve primere koje si naveo nisi baš mislio 100% ozbiljno i da si malo banalizovao. jer who da fuck cares...?

dalje, pričaš o savršenim žurkama. opet - stvar ukusa. nekoj spalavaruši bez mozga savršene žurke su isključivo u magacinu i na hua hua. sve manje od toga za nju nije savršeno. nekome je savršena žurka bleja sa ortacima iz kraja...

dakle, savršenstva koja su nam dosupna:
- bleja sa najboljim prijateljima
- lep i sunčan dan
- šetnja po prirodi po lepom i sunčanom danu
- mamin zagrljaj i uteha kad smo sjebani
- sposobnost da analitički razmišljamo i sagledavamo svet oko sebe
- itd itd itd...

Ali morate priznati da je jedna stvar idealna i ne mere bit idealnija:
Roštilj rebarca onako upajcovana+
pivo po mogućnosti hladno+
žena tvoja i žene tvojih roštilj prijatelja koje uokolo toče pivo i donose sve potrebno dok vi samo sjedite+
dobra muzika iz otvorenog gepeka auta+
30 stepeni napolju+
sjedite ispod nekog drveta uz neki fin potočić.

JEBEŠ MI MATER IDEALNIJE NE MERE BITI

čekaj, zašto svest vezuješ za materijalno? zato što se svest iskazuje kroz materijalno? i kako to konkretno?

Па, збуњен сам, јбг, и немам појма како да поставим питање,а знам на шта мислим...
Конкретно, човек је материјалан. Све што можеш да опипаш је материјално. Како ће у неком другом свету нешто нематеријално да има свест о постојању? То ме сад пецка помало.

robokop, manje-više objasnio. nisu te stvari koje pominješ same po sebi, pojedinačno, nešto što čini da osećaš savršenstvo, već kombinacija tih stvari sa ljudima sa kojima ih deliš.

doktore, čini mi se da je ofidija mislila na komercijalno materijalno, a ne na materiju. negde sam čula da su ljudi način da univerzum postane svestan sebe. da nema nas, koji kontamo da univerzum postoji, da li bi taj univerzum posotojao? kao ona priča - ako drvo u šumi padne, a niko ne vidi, da li je to drvo zaista palo...
svest je nešto što posmatra svet, rezonuje i zaključuje. svest je nešto što pustiš iz sebe i ono se odbija od razne predmete, pojave, događaje, bića, energije, i vraća se sa informacijama. svest je čista energija, naša tela, ta stolica na kojoj sediš, krompir koji sam jela za ručak, svi su sastavljeni od atoma koji su opet sastavljeni od energije. u tom smislu materija je samo jedna instanca koju svest posmatra. materijalnost je nešto što može da okupira svest i odvede je od njenog pravog zadatka. a šta je to, pojma neam, 42 valjda... :)

čini mi se da je ofidija mislila na komercijalno materijalno, a ne na materiju.

Могуће. Ал мени било занимљиво :)

negde sam čula da su ljudi način da univerzum postane svestan sebe. da nema nas, koji kontamo da univerzum postoji, da li bi taj univerzum posotojao? kao ona priča - ako drvo u šumi padne, a niko ne vidi, da li je to drvo zaista palo...

Отприлике тако нешто и ја контам... Људи какви су, не могу да појме какав би то био идеалан свет у којем је универзум од почетка свестан самог себе и не требају му никаква бића која рефлектују то постојање.

upravo tako... :)

А што се тиче оног чипса са почетка приче- дрпи некоме још једну кесицу, ако ти је баш толико стало. Заболе те што ће он бити несрећан. Ко га јебе што се задесио ту.

Jeste li ikad razmišaljli koliko je život obmanjujuće upakovan? Kesa čipsa je samo jednu trećinu puna, čizburger ne izgleda kao onaj na slici, model na naslovnoj strani je fotošopiran i airbrushovan, trejler je bio bolji od filma, pivo ti neće napraviti od života ludu žurku sa grčkim boginjama koje igraju oko tebe. Čak ni ljudi ne pokazuju svoje pravo lice dok nisu pod pritiskom i u kritičnoj situaciji.
Pitam se kako bi bilo da živimo u tom drugom svetu koji smo stvorili. Svetu primamljivih laži. Kesa čipsa je napunjena do vrha neizlomljenim čipsom, čizburger je svakim zalogajem punačak i svež kao onaj na slici, ulicama šetaju savršene žene bez mana, film je u potpunosti jednak svom trejleru, žurke su zaista zabavne i divlje kao što ih reklame za pivo predstavljaju i svi koje poznaješ izražavaju svoje emocije slobodno i otvoreno.
Ponekad mislim da taj svet postoji i da smo svi bili jednom tamo. Mislim da smo bili tamo, ali smo se ga izgubili. Ovaj svet, ova bleda kopija, je naš pakao; i naša lažna obećanja i obmanjujući marketing su u stvari naše kolektivno potisnuto sećanje tog boljeg sveta, podsetnik onoga što smo izgubili kada smo pojeli Hot-dog Znanja ili tako neko sranje.
Zapravo, mnogo logičnija, ali podjednako depresivna, realnost je da smo (iz nekog razloga) sposobni da zamišljamo svet boljim nego što jeste, i boljim nego što će ikada moći da bude. Savršene sise i savršeni čizburger ne postoje i nikada neće postojati, ali mi ipak znamo kako oni izgledaju i kakvog su ukusa. Znamo, ali moramo da se zadovoljimo lošijim.

Uzme lepu celu slicicu LSD-ja,metni na jezik i videces kako ce ti zivot biti lep :)))

Kol'ko mi je zao sto je trajno banovan Valsinarb, ako nista onda samo zbog ove teme.