Хахахахаха Пјеру! Хахахахахахахаха!
Е сада да се ја похвалим мало.
Са 3 сам погодио тетку циглом у главу. Не знам зашто. Такође са 3 сам подигао друга који је тада имао само десет месеци и бацио у бару поред пута. Ћале ме је тада одвалио од батина електродом за варење. Прозоре сам редовно разбијао. И уличну расвету, и то праћком. У првом разреду сам забо срж у слепоочницу ликуши која ми је ишла на курац. Бацао сам жваке у косе, просуо сам чај по некој баби која је пролазила поред школе, бацао столице кроз прозор, возио бицикло по школи, заглавио врата (остали смо у учионици три и по' сата, док није дошао мајстор), глумио епи напад, ухватио педагогицу за сису, случајно док сам глумио слепца, запалио другу патике, попишао се испред зборнице. Сада срања из периода средње. Запалио њиву неку, украо неку стару касету и развукао исту по школи за време часа, сви су се чудили шта је то. Било ју је свуда. Даље, испразнио посуду са течним сапуном и попишао се, одвалио радијатор, улазио у орман и искакао у сред часа (притом се он распао, јеби га, година производње). Мрзи ме даље да пишем. Има још доста срања што сам правио по кући и школи.