Лукијан Мушицки пише Вуку Караџићу: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”
Као што видите, проблем ''српски-србски'' и није тако нов... Да ли је једначење сугласника по звучности сасвим исправна граматичка замисао или сматрате да је то дело ''трулог запада и домаћих издајника''?