Деси ти се да осцилираш на једној или другој крајности у некој ствари, не знаш како да се поставиш и онда се сетиш да наш језик има фразу: "Ма, најбоља је златна средина."
Кхм, да ли је ипак тако? И како смо уопште дошли до тога да се средина зове златном? Је л' то можда покушај да се смањи напрезање мозга приликом било каквог избора, по принципу који наведох изнад (Ни тамо ни 'вамо, средина је златна)?