ahaahhaahahaahhaa
Podijeli sa Vukajlijašima
FAP FAP FAP FAP FAP
Strahovito dobra pička.
da mi nije kurac umro mozda bi i izdrko sad
Legao nam najzad novogodišnji bonus u firmi, pa smo se častili :)
Agilni, sjećam se, prije desetak godina, u firmi u kojoj sam tada radio je kasnio regres (za godišnji odmor) koji je trebao da bude u junu a dobili ga u januaru. nekoliko nas smo došli u šorcevima, papučama i sa peškirima oko vrata da ga podignemo.
EDIT: kad bolje razmislim, ima i više od desetak godina :)))
Regres? Šta to beše...
Mi nismo imali skije i štapove pri ruci, ali jesmo slovenačko pivo.
EDIT: I nemam 'vaki biceps, kamera na HTC-u me častila malo. Srećom, stomak sam sakrio.
regres u ljeto, zimnica zimi. plus paket suhomesnatog svaka tri mjeseca i krediti u svakoj prodavnici u gradu. državni posa.
Evo da podelim sa vukajlijasima ovu budalu
Mi nismo imali skije i štapove pri ruci, ali jesmo slovenačko pivo.
A i ne ide da iseljavaš moljce iz džempera samo da bi napravio sprdnju s gazdom, kako god okreneš nije u redu.
kakvo je slovenačko pivo? zvuči glupo kad se izgovori
као и све друго словеначко, говно
http://vukajlija.com/recnik/autori/144336/komentari-drugih Broj autora koje prati :)
to mu i piše u opisu profila, ali ovo je stvarno previše :D
Dobra je fora :)
Mislim da je bio vječno banovan ali su mu skinuli ban.
Ма дупли нечији, заборавих чији. Готивна фора свакако, волим тематске профиле.
To je jedan fin dečko, ne dirajte ga, on sad spava anđele.
Хаха, како ме ово вратило у детињство, тачно сам се пронашао у овом малом што кука.
Na Kastelu večeras, jedva čekam.
Toše je skripta
Када су Немци 1941. у селу Струганику, ухватили два мајора краљевске војске Александра Мишића и његовог колегу Словенца Фрегла, одвели су их у Ваљево да их стрељају.
Пре тога су понудили мајору Александру, сину војводе Живојина Мишића, да му поштеде живот, јер му је мајка била чистокрвна Немица и звала се Лујза.
"Пола ваше крви је немачко..."- рекао му је тада немачки официр.
"Та половина је истекла на Колубари!"
- одговорио је син војводе Мишића. Као официри, осуђени су имали права на последње жеље.
Александар Мишић је затражио да му одвежу руке и дозволе да одреши пертлу на левој цокули, што му је и омогућено.
Мајор Флегл је од команданта затражио дозволу да сам командује стрељачким водом на свом погубљењу и немачки официр му, задивљен његовом храброшћу, то одобри.
"Нишани!" , командовао је храбри мајор, а када су Немци подигли пушке, на двојицу официра пред зидом, Александар Мишић хитро изу цокулу и завитла је на њих.
Желео је да умре у борби и то је било највише што је могао да учини пре него што је мајор Флегл командовао: "Fayer!". После тога су пали један преко другог.
Мислим на мајора Мишића и ове ноћи док потмуло режи небо препуно непријатељских авиона, а Београд лиже своје ране попут претученог чубурског кучета.
Као и остали моји суграђани, осуђен сам на смрт. Излазим на авлију и зурим у мрачно небо одакле ће за који час долетети бомба. Не носим никада ципеле на шнирање, па лако скидам леву мокасинку и завитлам је у небо, гађајући њоме авионе што се обрушавају на мој град. Мокасника пада на комшијску шупу и остаје на њеном крову.
Шта ћу без једне мокасинке?
Момо Капор
https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1070031_10200298981982222_2069434599_n.jpg
лепа прича, надам се да није само легендарна романтика.
Momo je za romantiku kriv, ali po istini je to.
Hehehe
Prijavi se na vukajlija.com da bi odgovorio.Prijavi se