Ајде склањај ово, јебала те ова комуњара.
Podijeli sa Vukajlijašima
Добро Бачје, после пост'о националиста, ал ако ти баш смета, ћу склоним.
ЕДИТ: Ево склониЈо сам.
Е тако.
Види Бачјета како покушава да се рехабилитује. лолол
Ladno pasulj košta 200-300 dinara za kilo. Ja do malopre kontao da ne izađe preko 70.
Ја у темпу узо за 200 кинти пре неки дан. Ваљда нека акција. Ал је зато било доста оног трулог.
Jebiga, da je jeftin ne bi babe samo gledale u njega.
Kako volim kad se riba smeje ovako "u stranu"
!
Sad će ribe da se nalože kako čovek emotivac pa će mu svaka davati. Mudar čovek nema šta
kale leđenda
Боли само првих пет година, после се навикнете :D
ANGELA MERKEL ZELI RASPAD SRBIJE ..!!!!!!!
Ухапшен Звонко Веселиновић. :(
SNEG :D
jel zna neko da hakuje stranice???
- JA SAM TO PRE ZNAO A SAD SAM ZABORAVIO
Ovakvu vrstu bipolarnog još nisam sreo.
Inače, znate autora.
Dvoumio sam se da li da turim u filmove, mada ima i momente za transfer blama, al' ae ovde. Elem, večeras je premijera filma S/Kidanje. Kuda ide naša kinematografija kada je ovo mladi i perspektivni reditelj? I kako je višestruko nagrađivan, ako mu je ovo debitantski film?
Naslov filma ‘S/Kidanje’ očigleno je dvoznačan. ‘Skidanje’ je i doslovce skidanje - sa polugolim go-go igračicama u noćnom klubu. Ali veoma se tiče i teme koju obrađujemo – opsesivne zaljubljenosti. Naši su glavni junaci ‘navučeni’ na svoj objekat zaljubljenosti i prolaze kroz bolan proces ‘skidanja
Ovo je bre kao defka na koju slasno zvekneš minušinčinu zbog patetičnosti.
Sa dodatkom...
A „kidanje“ – prolivanje krvi, pa i samopovređivanje -i metaforički i bukvalno - zarad osobe u koju si opsesivno zaljubljeni. Kidanje i u slengu znači, otprilike: šta si sve spreman da uradiš da bi dobio ono sto želiš... Ako si spreman na sve, onda KIDAŠ!
I pogledajte slogan filma na posteru - "ONO KAD odlepiš od ljubavi".
Džoni, završavaj knjigu o Romulancima, pa da je adaptiram u scenario i da snimamo film, biće triput bolje od ovih gomana, a i ukrašćemo lebac Kusti.
Agilni film će nam biti sve gori i gori dok nešto ne uložimo u njega ovo sad je već dno dna
Ovakvu vrstu bipolarnog još nisam sreo.
Inače, znate autora.
https://twitter.com/simic995
ХАХАХАХА, СИМЕ СРБИН ТВИТУЈЕ
Покушавао сам јутрос да га нађем на фејсу, али има милион Александара Симића.
Ово је Симе легенда!
ТО БРЕ
Da ga frendrikvestujemo svi odjednom?
како коментаришу ови људи брате плаче ми се.
а и како смо играли млели, одличан клип.
http://sphotos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/526606_600864859923954_1756182993_n.jpg
Слободан Стојановић
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је време да крену.
У бег. У бег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације...
Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља... Чуо се само псећи лавеж, село је чврсто спавало, и зло у њему.
На том путу између живота и смрти, минути су сати а метри километри, срце је у грлу а уста у стомаку...
Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Дочекаше их раширене руке, сузе радоснице, топло млеко... А онда све надјача Слободанов јаук: схватио је да са собом нису повели његовог пса миљеника. Остао је везан у дворишту...
Дечак је био неутешан, молио је родитеље да га пусте да се врати по пса. Наравно, није долазило у обзир да му то допусте, јер су се својим очима уверили да зло којем су побегли нема милости ни за децу.
Слободан је био упоран, али и његови родитељи још одлучнији. Те прве ноћи у сигурности, нису ока склопили слушајући његове јецаје. Није себи могао да опрости што је издао онога ко не би њега никада издао.
А сутрадан, пре доручка, дечак се изненада затрча према напуштеној кући. По своју куцу. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе...
Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско...
Шиптарка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу. Доказујући се пред локалним Алаховим ратницима.
Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож...
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тело, призор је био ужасан... Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи... Расекотине по глави... Ноге поломљене...
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну...
Његово име је Слободан Стојановић...
Његова љубав и оданост псу миљенику, била је јача од страха за властити живот... Једнако, као и његова грижа савести што је у бризи за властити живот, и својој и родитељској, заборавио верну куцу...
Зверски је мучен и убијен само зато што је био “шкија”. А за комшије муслимане - “влашче”.
Елфета Весели (1960, Урошевац, ФНРЈ) је Албанка која се борила у јединицама Насера Орића у околини Сребренице. Елфета Весели је до почетка рата живјела са оцем по занимању шумаром Рахманом Весели у Доњој Каменици (Република Српска) у околини Власенице и Сребренице. Након рата одлази у Швајцарску код свог брата Мухамеда Веселија, гдје се и данас налази.
Prijavi se na vukajlija.com da bi odgovorio.Prijavi se