Suština muškosti i ženskosti

Ovu temu zamišljam kao baš, baš duboko filozofsko razglabanje o najfundamentalnijim pitanjima koja se tiču muškosti i ženskosti. Dakle, ostavite prepucavanje o muško-ženskim odnosima i jebačke priče za druge teme.

Da ne bi previše dugačak uvod pisao, iznosiću neka pitanja o kojima odavno razmišljam, jedno po jedno:

Evo prve teme za razmišljanje:

Sa biološke tačke gledišta polnost nije ništa posebno, već samo jedan od načina da se izvrši razmnožavanje, tj. produžetak vrste. Nema tu nikakvih "polova" (termin pol je uveden arbitrarno i sa biološke tačke gledišta nema govora o polarnosti i suprotnosti, već se radi samo o dva različita elementa, međusobno komplementarna koja zajednički vrše funkciju razmnožavanja).

A sam pojam "pol" uveden je baš zbog toga što ljudi uviđaju golemu razliku i opštu suprotnost između onog što je muško i onog što je žensko. Postoje magnetni polovi, geografski polovi, politički polaritet - generalno pojam "pol" odnosi se na neke suprotnosti koje stoje u sukobu.

A u biologiji to nije tako. U biologiji se radi jednostavno o dva komplementarna elementa jednog sistema koji služi za razmnožavanje. Nešto slično kao stator i rotor u motoru. Oba vrše svoju funkciju u slozi i omogućuju rad motora.

E sad, kad u biologiji nije tako, otkud onda taj doživljaj muškosti i ženskosti kod ljudi kao dva totalno suprotna principa, kao neki polaritet?

Znaš kako. Ja sam čuo za neku teoriju, da muškarci pošto ne mogu da rađaju, (a rađanje je prava plodnost, pravljenje djece ne može tako jako psihički da djeluje na muškarca), da bi se ostvarili, prinuđeni su da budu plodni u sferi duha. Dok je žena direktno, fizički plodna i životvorna.

Time bi se možda mogao objasniti sveopšti muški primat u gotovo svakoj nauci i umjetnosti. A s vremenom, se ta tendencija kod muškaraca samo još više i više razvijala.

E sad, s obzirom da je natalitet sve manji i da žene sve manje rađaju i manje se posvećuju porodici, može se očekivati da i one postanu sve plodnije u sferi duha, a da li će cijena toga biti približavanje civilizacije izumiranju i bijela kuga, to ostaje da se vidi.

I takođe pitanje je da li je to dobro. Jer kad ni jedan pol ne bi otjelovljivao taj "primitivni" aspekt, osjećanja, toplinu, itd. (mislim na pozitivnu primitivnost, kao što si ti rekla), onda bi ljudski rod mogao lako da postane isuviše hladan, preracionalan, sračunat, bezosjećajan itd. Što ne valja. Emocije su bitne koliko i razum, a nekad čak i bitnije. (Ali i razum je u određenim situacijama bitniji, ne kaže se džabe "treba sačuvati hladnu glavu", itd.)

Sve u svemu između polova postoji harmonija i dopunjavanje, a to se može narušiti ako se polovi u svemu izjednače.

Citat:da bi se ostvarili, prinuđeni su da budu plodni u sferi duha

Nisam čula za ovo, ali sviđa mi se. Objašnjava čak.

Ja neću ništa pričati o mužjacima, ženkama, seksualnom eksterijeru, borbi za eliminaciju seksualnih partnera, hormonima i seksualnoj selekciji. To je većini jako znana problematika, barem iz života ako ne iz knjiga.

Ja ću izneti ovde jednu novu tvrdnju koja možda i zadire u suštinu naslovne teme. Naime, znamo da je čovek najeksplorisanija životinja na planeti u anatomskom, fiziološkom, genetičkom, psihosocijalnom i svakom drugom smislu, i to je jedini razlog zbog čega ću uzeti primer baš čoveka. Radi se o tvrdnji da su muškarac i žena u stvari dve različite vrste primata. Različite u onom najbukvalnijem biološkom smislu. Viđenje muškarca i žene kao pripadnike jedne iste vrste je malo zastarelo, stereotipno i nije u skladu sa novim otkrićima pre svega na polju psihosociologije, fiziologije i genetike.

Mozak žene funkcioniše potpuno drugačije od muškarca. Oči i uši žene vide i čuju svet na sasvim drugi način nego što to vide i čuju muške oči i tako dalje u tom smislu.

Ta teorija je Virtuelni Srbine, sa strogo biološke tačke gledišta pogrešna, ali je jako dobra u laičkom, a i psihološkom smislu, jer naglašava velike razlike između muškaraca i žena, i naglašava da su te razlike suštinske, a ne samo poslijedica društvenih faktora.

Citat:Pa ipak, dječaci se igraju fudbala, rata, autićima, pištoljima, a djevojčice lutkama, lastišem, doktora i sl.

A niko ih na to ne tjera. Tačno je da se dječaku kupe muške igračke, a djevojčici ženske, ali oni te igračke i zavole, a ne pokazuju skoro nikakav interes za igračke suprotnog pola.

Netačno. Samim tim što im kupe, roditelji ih tjeraju na takvu vrstu igranja. Klasično društveno shvatanja muških i ženskih igara, a kasnije prava i obaveza. To se uči od malih nogu, u porodici.

A netačno je i da ne pokazuju "nikakav interes za igračke drugog pola", vrlo netačno. Pitaj bilo koju djevojčicu koja je odrasla sa bratom/braćom. Evo ja prva demantujem tu tvrdnju.

Takođe, i dječaci ponekad pokažu želju da se igraju lutkama, npr, ili lastiša. Međutim, u rekordnom roku oni se ismiju, ili im se to zabrani, bilo od strane drugara, bilo od strane roditelja i rodbvine, okoline uopšte. A često se to, mada mnogo rjeđe, dešava i djevojčicama koje, recimo, hoće da dobiju loptu ili tenkić za rođendan, pa im se kaže da to nije za djevojčice i da će dobiti barbiku u roze haljinici.

Sve ovo su naučeni modeli ponašanja, jasno.

Pa dobro, pokaže se interesovanje za igračke suprotnog pola, ali ne baš mnogo jako interesovanje.

A u pravu si i za to da takve tendencije budu ismijane u rekordnom roku.

Mada ipak, poenta je bila u tome da čak i djeca, u fazi kad još hormoni ne rade kako treba, prirodno imaju drugačije sklonosti s obzirom na pol, a onda te tendencije društvo naravno još više istakne i pojača. A kontratendencije suzbije.

Da, znam da se radi o skretanju s poente, ali opet moram, bar iz ženskog ugla, da demantujem:

Citat:Pa dobro, pokaže se interesovanje za igračke suprotnog pola, ali ne baš mnogo jako interesovanje.

Jako, nego šta da je jako. Mene su razne nerođene sestre i njihove bebe ćele smarale, a s braćom sam vilenila povazdan. Jako zainteresovana. :)

Što opet ne znači da se nisam igrala lutkama, jebiga. Kad sam ih već imala, ja sam ih i voljela. Valjda?

Citat:Jako, nego šta da je jako. Mene su razne nerođene sestre i njihove bebe ćele smarale, a s braćom sam vilenila povazdan. Jako zainteresovana. :)

Što opet ne znači da se nisam igrala lutkama, jebiga. Kad sam ih već imala, ja sam ih i voljela. Valjda?

Šta ti misliš da li bi svijet bio bolji kada bi za svu djecu, bez obzira na pol, bilo društveno prihvatljivo da se igraju svim vrstama igračaka od tenkova, preko lutki, autića, lastiša, pištolja, slagalica, i čega sve ne?

I takođe, šta misliš da li bi svijet bio bolji kada bi svima bilo dozvoljeno da oblače sve moguće vrste garderobe, a ne da se garderoba dijeli prema polu?

Čudno mi je to pitanje "da li bi svijet bio bolji?".

Možda bi muško-ženski odnosi bili lakši, ali to ne znači da bi sve automatski bilo bolje.
Osim toga, nisam vizionar. Žensko ne može da dođe do takvih ideja i zaključaka. :)

Šalu na stanu; nemam pojma.

Skinuto sa jednog bloga, objasnjena sustina zenstvenosti:

"ZENA

Kada je Bog stvorio zenu, dosao je do sestog
dana, radeci prekvremeno.
Jedan Andjeo je dosao i upitao ga:
"Zasto trosis tako puno vremena na nju?"
Bog odgovara:
"A jesi li ti vidio sve specifikacije, koje
sam napravio da je formiram?"
Evo, vidi:
"Ona mora znati prati, ali ne smije biti od
plastike, imati vise od 200 pokretnih
zglobova,a svi moraju imati mogucnost za
zamjenu, i usput svaka dijeta mora
funkcionirati, i jos mora imati krilo za
najmanje cetvero djece… u isto vrijeme treba
znati dati poljubac, izlijeciti od jednog
povrijedjenog koljena do slomjenog srca, i
sve to mora raditi samo sa dvije ruke."
Andjeo se zacudio svim tim zahtjevima:
"Sa samo dvije ruke?Nemoguce!"
I ovo je samo standardni model ?!
Pa ce Bogu:
"To je puno posla za jedan dan…pricekaj sutra,
pa je dovrsi".
"Ne zelim to!", protestirao je Bog. "Tako sam
blizu da dovrsim ovo bice, meni toliko drago.
Kad se razboli,sama ce se izboriti za svoje
ozdravljenje, i moci ce raditi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.
"Boze, kako si je napravio taku meku?"
"Je, mekana je", kaze Bog, "ali napravio sam
je da ima i veliku snagu. Neces vjerovati
sto sve moze uciniti i izdrzati."
"A moze li misliti?" pita Andjeo.
Bog odgovara:
"Ne samo da moze misliti, ona moze i
suradjivati i dogovarati se."
Andjeo je ugledao nesto sto mu je privuklo
paznju, pa dotakne zenino lice..
"Boze, izgleda da ovaj model ipak ima jedan
propust. Rekao sam ti da previse stvari
stavljas na nju..."
"Nije to nikakav propust…to je jedna suza",
ispravi ga Bog.
"A zasto to, cemu sluzi?" upita Andjeo.
I Bog kaze:
"Suza je njezin nacin da se izrazi, njena
tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol
i njen ponos."
Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela:
"Ti si genijalac, Boze. Na sve si mislio!
Zena je sjajno bice!!"
To je istina!
Zena ima snagu, zato joj se covjek divi.
Ona podnosi teskocu, nosi tugu, ali zna za
srecu, ljubav i svoje misljenje.
Ona se smije, kad zeli vrisnuti.
Zena pjeva, kada zeli plakati. Place kad je
sretna i smjeska se kad je nervozna.
Bori se za ono u sto vjeruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje "ne" za odgovor, ako ima drugi
i bolji nacin za rjesenje. Sve od sebe daje
za svoju obitelj. Ona prati prijateljicu
lijecniku, zato sto se ova boji.
I zena voli bez granica...
Ona place od srece kad joj djeca nesto novo
u zivotu dozive, raduje se dobroti svojih
prijatelja.
Sretna je kad cuje za neko rodjenje ili
vjencanje.
Njeno srce se lomi kada cuje za smrt neke
drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama,
ali je jaka i kad nema vise nista za sto bi
se borila.
Zena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj
moze izlijeciti slomljeno srce.
"ALI....", Bog ce zabrinuto:
zena ima i jednu gresku:

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI! ! !"

Sustina muskosti bi bila...da je podseti na to koliko vredi.

Jako lijep tekst!

Jovicicu, lepo ti pise tamo da je to "standardni primerak". kasnije se razvili raznorazni...

Citat:Zamislite da postojite samo kao svest. U ovom trenutku života, u kojem ste sada. Sa svim svojim iskustvom koje vas čini onim što jeste.

Samo um. Bez tela. Bez hormona koji utiču. Čista svest. Intelekt.

Šta je to, bez tela, čime bi se odredili kao muškarac, odnosno žena? Primarne i sekundarne polne karakteristike više ne postoje. Samo um.

Šta je to u umu, što čini/određuje muškarca i ženu? Kako biste to determinisali?

Kako, i na osnovu čega, bi rekli: "Ja sam mušakrac" ili "Ja sam žena"?

Evo jednog uvodnog posta sa jedne slične teme na forumu Parapsihopatologija. Kopiram ga ovdje jer je IZUZETNO RELEVANTAN za ovu temu.

ovo je prejako, energijo... i da suština muškosti je stvarno u tome...

Citat:Sa svim svojim iskustvom koje vas čini onim što jeste.

:)

Akcenat dvosmislen, i eto šale niotkuda :))