Citat:Osim navedenog, ne vidim nikakvu bogom danu specijalnost u tzv. ozbiljnoj muzici. Ne prihvatam da je ona "samo za odabranu" publiku i izvođače. Šta je to ozbiljna muzika? Možda muzika koju je svirao Mocart i Betoven? A što je ona ozbiljnija od PF, RP, TD, JH, GFR, DT itd. Možda zbog toga što je Mocart imao raskošnu periku i pederske aljine, dok se JH oblačio kao klovn a Gilmor skromno - farmerice i košulja?
Postoje Mocarti i Betoveni i danas, rađaju se i sviraju, a možda su čak i veći talenti. Smeta mi taj termin "ozbiljna muzika", kao da Gari Barton stvara neozbiljnu muziku. Sve to smatram čistim snobizmom. A i ta "ozbiljna" muzika je goli kurac na kraju krajeva.
Kao prvo termin "ozbiljna muzika" je krajnje glup i samo kod nas prisutan, ne znam ni ja iz kojeg razloga, a svugdje u svijetu se ta muzika naziva "klasičnom muzikom".
Kao drugo, ko kaže da je klasična muzika samo za odabrannu publiku i izvođače? To je totalna neistina. SVAKO može da ukapira klasičnu muziku, jer je jezik muzike univerzalan. Tako da to samo neki MISLE da je ta muzika samo za neke elite, štatijaznam i ZLOUPOTREBLJAVAJU tu muziku u snobovske svrhe, iako je sama muzika REALNO vrlo kvalitetna, uglavnom. Jedina možda istinski nerazumljiva klasična muzika, i to jednako nerazumljiva i za običan svijet, kao i za muzički obrazovane ljude je ATONALNA muzika, 12-tonski sistem, serijalizam i sl. To je prosto zbog psihologije i biologije, ljudsko uvo i mozak nisu po prirodi adaptirani na atonalnu muziku, ali se i ona može itekako koristiti u umjetničke svrhe. Mada i ja uglavnom, ne kapiram atonalnu muziku i više uživam u tonalnoj.
Kao četvrto - nema ništa OZBILJNO u samoj klasičnoj muzici - OZBILJNE mogu biti samo pojedinače kompozicije. Logično je da će recimo neki "rekvijem" biti ozbiljan, ali zato mnoge simfonije ili operete su vedrog karaktera, kao i mnoge klavirske sonate i sl.
Kao peto, klasična muzika se i dan danas stvara, imaš savremenih kompozitora koliko 'oćeš, samo što ljudi u to uglavnom nisu mnogo upućeni. I kao šesto, jeste, istina je, ta muzika jeste na neki način "Bogom dana" jer je po mnogo čemu savršenija od skoro svih oblika popularne muzike: duže trajanje i veći muzički razvoj kompozicija, bolje ukomponovani neki muzički elemetni, izvode je školovani i talentovani muzičari, zahtijeva se savršeni sklad velikog broja muzičara, potrebno je bolje poznavanje muzičke teorije (a to je ozbiljna i NE uzaludna nauka), i naravno ta muzika uglavnom je već prošla test vremena i kao takva predstavlja dokazanu i neospornu vrijednost i kvalitet.
Što se tiče snobova, oni tu muziku nisu ni stvarali, a vrlo često je ni ne gotive, ali su zato negdje čuli da je to vrhunska, umjetnička muzika, i onda po zakonima snobizma, automatski prihvataju sve što je vrhunsko. Ali mi NE SMIJEMO DOZVOLITI SNOBOVIMA DA NAM OTMU VRHUNSKU MUZIKU. Ljudi ne slušaju klasičnu muziku zbog negativnih asocijacija sa snobizmom. A klasiča muzika treba da bude INTERNACIONALNO BLAGO, zajednički element SVJETSKE BAŠTINE, a takođe SVAKO može da je razumije, tako da bi je trebalo popularisati među NAJŠIRIM MOGUĆIM slojevima stanovištva.
I na kraju, da ubijem još jedan stereotip - NIJE SVA KLASIČNA MUZIKA cvrkutavi Mocart sa perikom! U svim periodima muzičke istorije ima kompozitora koji nisu bili ni najmanje gej, i ni najmanje sladunjavi, i čija je muzika bila moćna i temperamentna (skoro kao metal), a ne cvrkutava. A takođe, ni sve MOCARTOVE kompozicije nisu sladunjave i cvrkutave.
