Kada smo do pre koju godinu pravili muzičke kompilacije svima i za svaku priliku, naslušavali smo se svega lepog kroz proces odabira, i CD bi onda bio spreman da ide. Danas kompilacije i plejliste pravimo još samo sebi - što je ozbiljan problem kada počneš da pevušiš za vreme seksa, i neke liste prosto ni shuffle više ne može da osveži...
Zaključio sam da radiu nije verovati, a YouTubetovim javnim playlistama još manje (osim Massive Attack liste sa njihovih 58 stvari, kapa dole, ta lista je čak par puta poslužila). Specijalne i veoma retke radio emisije da - ali mani me reklama za Calgon u po filma.
Ideja se sadrži u tome da ja, kao neko ko želi novu plejlistu, kažem: volim vokalni jazz sa klavirskom pratnjom, ili volim dub, i onda naiđe neko ko se u to razume, i na frku složi nazive pesama, ili čak i aplouduje celu listu na neki od onih servera <100mb, a ja zauzvrat odgovorim na njegovu želju.
Zanimljivo muzičko iskustvo, smanjen rizik od pevušenja (žene znaju zašto (to ume da bude jako veliki problem i frka i sve)), i odličan feedback na sopstveni kreativni momenat u vidu liste koju si za sadruga sačinio.
Da li bi neko misli da bi imao koristi od ovakvog poduhvata?
