Lepote Srbije

http://farm2.static.flickr.com/1032/1037245337_c714582285.jpg

Ево да и ја дам свој допринос овој лепој теми...
Укратко о Ђердапској клисури, мојој омиљеној локацији у Србији...

Najveća i najlepša klisura Evrope, jedinstven prirodni ambijent u donjem toku Dunava, nacionalni park. Klisura je duga oko 100km i preseca karpatsku planinsku pregaču između Panonskog basena na zapadu i Vlaškopontijskog basena na istoku. Proteže se od Golupca gornjom klisurom preko Ljupkovske kotline,Gospođinog vira, Donjomilanovačke kotline do Kazana (veliki i mali Kazan). Desna obala Dunava u Đerdapskoj klisuri obiluje kulturnoistorijskim znamenitostima. Tu je nastala i jedinstvena predneolitska kultura Lepenskog Vira sa najstarijom sakralnom arhitekturom i monumentalnom skulpturom Evrope (VI - V milenijum p.n.e.). Veliki značar Đerdap je imao dok je predstavljao severnu granicu Rimskog carstva. Od početka I veka u njegovim stenama usecani su putevi, podizana utvrđenja i naselja. Put kroz Kazan nastao je 99.-103.godine, u vreme vladavine cara Trajana, o čemu i danas svedoći Trajanova tabla, prvobitno postavljena 1,5m iznad rimskog puta, koja se zbog akumulacionog jezera morala podići kako ne bi bila potopljena zajedno sa većim delom puta.

http://img211.imageshack.us/img211/621/y21ne.jpg

Lepenski Vir

Arheološki lokalitet “Lepenski Vir” je spomenik kulture lociran u Gospođinom viru u okviru Đerdapske klisure. Trajao je od 5800.-4300.godine p.n.e. u okviru devet sukcesivno podignutih naselja sa planinski građenim kućištima, grobovima, svetilištima i umetnički obrađenim predmetima jedinstvenog likovnog izraza. Arhitektura i kultura Lepenskog Vira poznata je u svetskim razmerama, predstavlja najveći domet kulture srednjeg kamenog doba tj. prelaza iz paleolita u neolit. Skulpture sa lokaliteta “Lepenski Vir” danas u Evropi predstavljaju najstariju monumentalnu kamenu plastiku.

http://www.ictisp.com/~qj389195/lovecraft/Museu/Mon/imatgesmon/lepenski%20vir.jpg

http://www.uni-turs.com/images/attachments/743.jpg

A sad malo o mestu na kom provodim leto 15 godina unazad :)

Veliko Gradište… mali grad – velikih mogucnosti. Veliko Gradište…Srebrno jezero – srpsko more. Veliko Gradište…nova turistička meka XXI veka. Čuli ste –verovatno. Posetićete nas – sigurno! Oduševićete se – definitivno.

Sve zahvaljujući geografskom položaju, istoriji i našoj gostoljubivosti. Naime, Veliko Gradište se nalazi u podnožju Karpata i Homoljskih planina, u zagrljaju plavog Dunava i zlatonosnog Peka. Primamljivo, zar ne?

Magistralnim putem Beograd – Đerdap, na 110 – om km od Beograda, na 81 m nadmorske visine, smo mi. Ne tako daleko?

Veliko Gradište je sagrađeno na ostacima rimskog utvrdjenja Pinkum. Sami ostaci utvrđenja, iz I veka n.e. bude mastu i istraživački duh. Tragovi vojnog utvrđenja, bogatog trgovačkog i rudarskog grada, jos uvek se mogu naći na obalama reke Pek.

Zanimljivo je reći da je Veliko Gradište među prvima dobilo električnu struju. Jos davne 1908. godine, ovde je osnovano Velikogradištansko električno društvo, čiji su osnivači nekoliko godina kasnije sagradili električnu centralu na Peku.

http://www.svetnadlanu.org/slike/13/srebrno.jpg

Pitate se, možda, kako je danas? Možemo slobodno reći – prelepo !!

gradiste2 Stari deo grada bogate fasadne ornamentike XIX veka, crkva Sv. Arhangela Gavrila, zgrada gimnazije, gradske biblioteke i carinarnice predstavljaju nostalgični Ram u kome pulsira dinamičan ritam savremenog života.

“Dani cveća” 7. maja u Kusiću, “ Carevčevi dani” od 14. do 16. jula, Regata 5. avgusta, “Alaske večeri” 12. avgusta, ”Jepurijada” 26. septembra u Topolovniku, “Pasuljijada” pasulj Gradištanac 12. oktobra, “Hajka na zlatnog vuka” 30. decembar, ”Ramska svitanja”, muzejske postavke i izložbe, likovne kolonije, sportska i ribolovačka takmičenja samo su deo bogatog kulturnog i zabavnog programa, koji boravak u Velikom Gradištu čini izuzetnim doživljajem. No, to nije sve ! Naš glavni adut je naravno – Srebrno jezero.

Uređene plaže, komforan smestaj, predivni restorani pružaju sve što je potrebno za fantastičan odmor.

Sportski ribolov, skijanje na vodi, jedrenje,vožnja kajakom ili biciklom, izazov su za poklonike aktivnog odmora. Sportski tereni za fudbal, rukomet, odbojku, košarku i tenis namenjeni su kako profesionalcima tako i rekreativcima. O prelepim setnim stazama da i ne govorimo. Ovo je ipak i suviše primamljivo, zar ne?

source: http://tovg.org/

http://www.mustapic.net/images/hotel_srebrno_jezero.jpg

Сребрно језеро је једно од најпознатијих туристичких излетишта у Србији. Има лепе пешчане плаже, хотел и камп поред језера. Језеро је заправо речни рукавац Дунава на 2 km од Великог Градишта. Захваљујући близини Београда (129 km) и осталих градова широм Србије постало је веома популарно за туристе и риболовце. Дугачко је 14 km., просечне ширине око 300 m. Некада је било рукавац Дунава, а сада је затворено двема бранама. Богато је рибом (сом, смуђ, шаран, амур...) и помиње се у Гинисовој књизи рекорда јер је из њега извађен највећи шаран, тежак око 44 kg. Услови за спортове на води су одлични. Лета 2000. на Сребрном језеру је почело одржавање првенства Југославије у скијању на води.

source: http://sr.wikipedia.org/

Немој да ме зезаш Шиво! И ја сам тамо летовала цело своје детињство, сваке године сам боравила тамо по цео август (до пре рецимо пет година). Вау!!!

:)) imam vikendicu u šumi tamo, jedva 50m od jezera. vikend naselje, 4km od hotela uzvodno :)

И мој ујак је имао тамо викендицу, на ту страну али је продао... Ја сам иначе ишла са родитељима бродићем (са кабином) и ту смо и спавали, паркирамо се тамо у оној марини на Дунаву, код бране и ту будемо месец дана...

:) šteta što je prodao, imaju sad neki nadrkani urbanistički plan i koliko sam mogla primetiti, na loše ne mož' da izađe.
uostalom, ako hoćeš opet da se doseliš, imam zemljište viška... :)

Планирали смо да ове године посетимо опет Сребрно Језеро али на кратко, јер се надам да ћемо ићи на неку туристичку туру кроз Ђердап...
Стварно ми је лепо увек било на језеру, и за њега ме везују најлепше успомене...
А најтеже ми је увек било оног дана кад треба, после месец дана проведених тамо, да се вратимо кући :)))

http://www.montenegro.travel/scms/media.php/12857/thumbnails/G09_03biogradska_gora.jpg.657379.jpg

ah uspomene... :)

~Artemida~11. feb 2009.

Hvala Marijana i Šivo!

Jedna od 3 preostale prašume u Evropi - Biogradska gora

Nalazi se u centralnom delu planine Bjelasice, između reke Tare i Lima, a zauzima površinu od 1.600 hektara. U ovom nacionalnom parku je najatraktivnije Biogradsko jezero, čija se lepota ne može opisati rečima ili slikom.

http://www.balkanphotocontest.com/data/gallery1/4769/38640.jpg

Od 1878. godine, kada su lokalna bratstva i plemena poklonila ovo područje tadašnjem gospodaru Crne Gore - knezu Nikoli, koji je ovaj biser prirode proglasio za "knjažev zabran" – područje je pod zaštitom države.

http://www.pdbjelasnica.ba/images/durm088.jpg

Na visini od 1.100 metara, u srcu prašume, stvorilo se Biogradsko jezero, najlepše od svih ledničkih jezera u ovom nacionalnom parku.

http://poni.bd.tripod.com/sitebuildercontent/sitebuilderpictures/210.jpg

Biogradska Gora nije samo prirodno remek-delo, nego i pravi etnološki trezor. Na obodima prašume, u katunima i selima, mogu se zapaziti kolibe, vodenice, savardaci - autohtona, narodna arhitektura, kao i arheološka nalazišta. I toponimi (Sjerogoste, Kraljevo Oko, Ganovaca itd) svedoče o dugoj istoriji ovog kraja, ali i njegovoj nepromenljivosti kroz vreme. Zaista, na Biogradskoj Gori istorijsko vreme kao da ne postoji, ali zato postoji ono ciklično, koje se može pratiti po neopisivim igrama i promenama boja šume, ili po oživljavanju i ponovnom zamiranju katuna tokom godine.

http://farm1.static.flickr.com/21/31909628_1fdf4d6eef.jpg?v=0

Na obodu ovog nacionalnog parka nalazi se manastir Morača (XIII vek) sa veoma lepim i značajnim freskama iz XIII, XVI i XVIII veka i najznačajnijim (kod nas) ikonama iz XVII veka. Obilazak Biogradske gore može se početi baš odatle. Osim toga, za veće grupe turista organizovani su izleti kroz šumske ekosisteme do Biogradskog jezera (Kolašin - Kraljevo Kolo - Biogradsko jezero) uz, po želji, veslanje u drvenim camcima.

http://www.zvrk.co.yu/Mskola/umetnost/mileseva/Mileseva.jpg

http://cerna-hora.rovnou.cz/obrazky/foto_biogradska.jpg

Takođe, moguce je doći ski liftom do jednog od vrhova Bjelasice, odakle se pruža veličanstven pogled na kompletan nacionalni park (to je ruta Kolašin-Mušovica rijeka - Ski centar Jezerine). Do najviših kota i jezera (Crna Glava, Zekova glava Troglava, Pešica jezero, Siško jezero, Ursulovačka jezera) može se stići markiranim stazama. Na odredenim mestima je moguće kampovati.

http://www.nparkovi.cg.yu/start%20biogradska%20gora.jpg

http://i65.servimg.com/u/f65/11/25/26/43/cg_11-10.jpg

Били летос у Биоградској Гори, дивно је, горе је једно десет степени хладније него у подножју :) Има одлична стаза за шетаче...

http://i65.servimg.com/u/f65/11/25/26/43/cg_11-11.jpg

~Artemida~11. feb 2009.

Naučna zagonetka - Pančićeva omorika

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/482/v48255p0.jpg

Josif Pančić je za Omoriku, kao četinar koji se razlikuje i od jele i od smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855.god. Nije uspeo da je pronađe prilokom posete ovim krajevima 1861. Godine 1865.naredio je da se za potrebe Velike škole iz Zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara i tu su se našle i dve grane Omorike,ali nije bilo zabeleženo odakle su donete niti ko ih je poslao. Već sledeće godine krenuo je sa svojim učenicima na naučnu ekskurziju po Zapadnoj Srbiji i opet je nije pronašao iako je išao putem koji je prolazio pored prirodnih staništa Omorike.

http://www.rasadnik-strk.com/cvjetovi/PiceaOmorika(PancicevaOmorika).jpg

Pančić je ne spominje ni u svojoj knjizi Fauna kneževine Srbije ( 1874 ). Na kraju 1875.god. Josif pančić pronalazi Omoriku u Zaovinama, a pronalazak i opis je objavio na nemačkoj jeziku u članku Jedan novi četinar u Istočnim alpima, a opis biljke je napisan kako to i današnja botanika zahteva na latinskom jeziku. Odmah je počelo osporavanje u naučnim krugovima da se radi o novoj vrsti koju je Pančić nazvalo Picea omorica P., a često joj je tepao i ’’ ledena lepotica ’’. Pančić je ipak izdržao kritiku nauke i nova vrsta je dobila ime po njemu Pančićeva omorika. Pančić je uspeo da locira i neka druga prirodna staništa Omorike.

http://farm2.static.flickr.com/1106/1058245948_c98d9ca837.jpg?v=0

Karlo Maly 1934.god. otkriva najinteresantnije nalažište Pančićeve omorike na Mitrovcu ’’ Crveni potok ’’ ili ’’ Tepih livada ’’, što prestavlja jedino nalazište Omorike na tresetištu. Sva nalazišta Pančićeve omorike izdvojena su u tzv.rezervate prirode o kojima brine Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa JP Nacionalni park Tara. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom kao i prirodna staništa kao strogi rezervati prirode: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.

http://www.sumers.org/portal/galerija/Panos_Panciceva_Omorika.jpg

Pančićeva omorika kao ’’ živi fosil ’’ svetske flore predstavlja naučnu zagonetku ( poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, ostljivost na negatino delovanje čoveka u prirodnim staništima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađenim urbanim uslovima ). Šumsko gazdinstvo u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda podigao je na Jelovoj gori prvu planzažu Pančićeve omorike, kako bi se ova sve više ugrožena vrsta spasila i omogućila proizvodnja sadnica. Kanic u svom putpisu navodi da su Pančićevu omoriku Rimljani koristili zbog izdržljivosti za podupiranje rudničkih jama u Bosni.

http://www.zelenilo.com/images/proizvodi/velike/17Picea_omorika.jpg

http://www.balkanphotocontest.com/data/gallery1/6313/83168.jpg

Голубачка тврђава или Голубачки град

Golubački Grad ili Golubac je srednjevekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja, nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.

Prošlost trđave

Golubac se prvi put se pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335, 1337, odnosno 1342 godinu.Ne zna se kada i ko ga je podigao,ali je njegovu osnovu tj. Gornji grad podigao srpski odnosno pravoslavni velikaš o čemu svedoči i pravoslavna kapelica u sastavu 4. kule. Grad je potom proširen(na zadnji i prednji grad) tokom srpske ili mađarske vlasti, iako nije isključeno da je u startu izgrađen u ovoj veličini. Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojačavši 6,7,8 i 9. kulu i dodavši u produžetku spoljašnjeg bedema nisku artiljerijsku kulu(10.) koja je kontrolisala Dunav i štitila pristanište za šajke koje se uz nju nalazilo.

•Nalazio se u sastavu države kneza Lazara,koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima.Odmah nakon Kosovskog boja, 1389 godine, u njega ulazi Bajazit I. Našao se u rukama Mađara koji ga 1403 godine predaju despotu Stefanu, kada je on postao ugarski vazal. Grad je trebalo, prema ugovoru iz 1426 godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427 godine), zajedno sa Beogradom, bude predat Mađarima. Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Prema Segedinskom miru, iz 1444 godine, između Mađara i Turaka, srpska Despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac. Nakon smrti despota Đurađa 1456 godine, Turci ga osvajaju. Mađari uspevaju da ga osvoje 1481 godine, ali ga vrlo brzo napuštaju.
Od tada pa do 1867 godine, kada ga, sa još nekim gradovima u Srbiji, Turci predaju knezu Mihailu, Golubac se skoro sve vreme nalazio u njihovim rukama. Za kratko su ga držali Austrijanci(1688 - 1690) i srpski ustanici tokom Kočine krajine i Prvog srpskog ustanka.
•Mada postoje izvori koji govore da je knez Lazar,držao zemlje oko grada,ali ne i samu tvrđavu,koju je više puta,bez uspeha,ospedao.

http://www.npdjerdap.org/fotografije/rezervati_prirode/golubacka_tvrdjava_2.jpg

Шума - Ђердап
http://www.freebiking.org/Atlas/Images/djerdap2.jpg

више на:http://sr.wikipedia.org/sr-el/Голубац_(тврђава)

Crying Knife11. feb 2009.

Ovo je jedna pomalo lična priča o mojoj omiljenoj reci. Nije toliko čuvena kao ostale prirodne lepote, ali je po mom mišljenju dovoljno lepa da se može svrstati u ovu temu.

http://img244.imageshack.us/img244/6642/rzavweb4do4.jpg

Rzav i Vrane

Ovo je priča o reci koja izvire pod Čigotom, jednim od tri vrha Zlatibora, koja prolazeći kroz planinski reljef probija svoj put ka Zapadnoj Moravi.
Postoji više reka sa ovim imenom ja pričam o onoj koja je neko vreme, osamdesetih godina imala najčistiju vodu u Evropi. I dalje je bezbedno piti rzavsku vodu, lično sam je pila i nikad mi ništa nije falilo. Rzav najbolje poznajem u okolini sela Vrane.
Vrane su karateristično, raštrkano zlatiborsko selo naseljeno ljudima bistrim i gotovo fantastično gostoljubivim. Nijma nije strano da prepešače dva kilometra strmog makadama, uzbrdo pa nizbrdo, da bi izlapelim kamperima doneli šećer za kafu. Deca su im zdrava i snažna, nesebična i poslušna. Vrane kao i mnoga sela koja Rzav oplemenjuje svojim tokom, bogata su svim prirodnim dobrima koje planina može da ponudi. Narod iz ovih sela ima veliko poštovanje prema ovoj reci, koja leti pitomo poklanja svoja bogatstva, ali sa proleća i jeseni zna podivlja i zauzvrat potopi njihove livade, pašnjake i njive. Mnoga od ovih sela kao sto su Ravni, Ljubiš i Vrane Rzavu posvećuju neki od letnjih crkvenih praznika praveći mali sabor na obalama Rzava. Ovaj praznik nije posvećen samo Rzavu već i životima koje je reka odnela nepažljivim plivačima. Meštani pamte ove nesrećne sudbine i do dvesta godina u nazad, odajući im počast paljenjem sveća. Nezgodnost menjenja nivoa vode i jačinu ove reke jednom prilikom sam osetila i na svojoj grbači ili bolje rečeno stomaku.
Bio je maj, snegovi Čigote su odavno sjurili rzavskim koritom i umireni Dunavom razblaživali Crno More po pitanju saliniteta. Izgledalo je kao da je reka završila svoje prolećno divljanje. Bistrina vode i zelen odraz drveća kao da je uveravao da je Rzav završio sa bahanalisanjem sa menjanjem nivoa vode. Kao pravi, iskusni kamperi zapakovali smo meso u hermetički kontejner i radi održavanja svežine potopili ga u reku. Da bi obezbedili svoje obroke vezali smo sve to čeličnim lancem za korenje jedne jove. Samo... prolećne kiše nisu još uvek rekle sve što su imale na umu. Par minuta pošto smo se zavili u vreće počela je kiša i mi smo bili srećni kako zbog savršenog tajminga tako i zbog idiličnog ritma koji je kiša tapkala po našem šatoru uspavljujući nas u sekundi. Ujutro, obradovani vedrim nebom i zgranuti mutnom vodom reke otkrili smo veoma poražavajuću istinu. Rzav je pokidao lanac oslobadjajući šnicle i kobasice, a nas ostavio bez ikakve hrane... Veoma neobičan smisao za humor.
Sem lepote i snage Rzav ima još jednu osobinu koja ga izvdaja. Naime temperatura vode, po mom subjektivnom mišljenju, dok se meštani kunu u lebac ne prelazi 15 stepeni celzijusa. Čak i po najvećoj letnjoj vrućini ulazak u reku predstavlja herojski čin. Rzav tome ima da zahvali reljefu i vegetaciji na obalama. Večito je u senci, zaklonjen brdima Zlatibora, a na jednom mestu pravi visoki kanjon. Na mestima gde je uspeo da izravnja brda u male ravnice obale su obrasle vrbama i raznim žbunjem tako da jednostavno nikad ne stigne da se zagreje. Sem ovih faktora hladnoći Rzava doprinose podzemni izvori( na sto metara se mogu pronaći i do četiri izvora) i brojne pritoke koje prolaze kroz isti takav teren strm, obrastao i zaklonjen. Jedna od tih pritoka je i potok Prištavica koji je dobio ime po crvenilu na koži koje izaziva duža izloženost vodi potoka. To ustvari nisu ozbiljni prištevi kad se čovek zagreje prođu.
O ovoj reci ima još mnogo da se kaže, ali ja više nemam pravih reči. Pokušala sam da objasnim osećaj koji me obuzme ranim jutrom kad ustanem i vidim bistru vodu ali jednostavno reči za to još nisam pronašla... Imam samo još par ovih fotografija one govore dovoljno...

http://img172.imageshack.us/img172/3300/rzavweb2of2.jpg

http://img502.imageshack.us/img502/2379/rzavweb1fu1.jpg

http://img172.imageshack.us/img172/7953/rzavweb3bp7.jpg

~Artemida~12. feb 2009.

Sokograd

http://cache.virtualtourist.com/1003389-Soko_Grad-Soko_Banja.jpg

U kanjonu reke Moravice, oko 2 km južno od Sokobanje, na strmom i skoro nepristupačnom uzvišenju nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja. Utvrđenje je nepravilne osnove, većih dimenzija i verovatno je podignuto na temeljima antičkih građevina. Sastoji se od Donjeg i Gornjeg grada. Donji grad je uglavnom razrušen, sem delova bedema, četvorougaone kule i glavne kapije koja je najbolje očuvana. Gornji grad – citadela je na stenovitom grebenu koji je odvojen od Donjeg grada. U okviru Gornjeg grada nalazi se najviša četvorougaona kula sa puškarnicama. Oko nje je dublji prokop. Postoje još dve pravougaone kule, nešto niže, povezane dužim zidom koji je imao otvore za topove. Ulaz u Gornji grad bio je kroz donju kulu. Očuvana je i cisterna za vodu, zasvedena kamenom i usečena u stenu. U njoj su nađene keramičke cevi za dovod kišnice. Utvrđenje je građeno tokom XIII i XIV veka da bi već početkom XV veka, tačnije 1412, bilo opustošeno i uništeno od strane odmetnika Muse. Postoje podaci da ga već sledeće, 1413. drže Turci. Arheološka istraživanja su vršena 1980–1982. godine.

http://lh6.ggpht.com/sokobanja/R1w4-RQg0gI/AAAAAAAABYE/-GunBA3vuao/Capture40.jpg

Nema pouzdanih podataka o njegovom nastanku... izvesno je da se radi o srednjovekovnoj tvrđavi izrađenoj na temeljima utvrđenja iz četvrtog do sedmog veka. Pominje se u biografiji despota Stefana Lazarevića, a porušen je tokom borbi za turski presto koje je vodio sultan Musa protiv odmetnika Hanuz bega 1413. Musa, poznatiji kao Musa Kesedžija, pominje se i kao glavni krivac za rušenje Crkve Svete Petke nedaleko od izletišta Lepterija.

http://www.turizam.co.yu/banje/sokobanja/sokograd10.jpg

http://www.soko-banja.org/cpg/albums/userpics/10062/index_php_option%3Dcom_datsogallery_Itemid%3D132_func%3Ddownload_file%3Dsokograd2_20061106_1327378638~0.jpg

Crying Knife13. feb 2009.

Potpećka pećina

Potpećka pećina se nalazi iznad sela Potpeć, koje je dobilo ime po pećini koja se nalazi iznad njega, a pećina opet po selu, Potpećka. Čist primer ercovskog zakukuljivanja. Kad se krene od Užica ka Požegi, i prodje oko 14 kilometara, sa glavnog puta, koji je podveden kao magistralni a u suštini je obična asfaltirana džada, i dobro se zagleda u brda sa desne strane može se uočiti ogromna rupa u "brdetu". Da bi se došlo do te rupe, trebalo je skrenuti par kilometara pre sa asfaltirane džade na neasfaltiranu džadu. Potom je neophodno preći preko sela Zlakuse, tu toplo preporučujem svraćanje u "Terzića avliju" na ljutu, komplet lepinju i vremenski osvrt na starinsku Srbiju. Pa polako ka rupčagi...

http://img244.imageshack.us/img244/7530/potpeckapecina01zk5.jpg

E sad! Potpećka pećina, po mom mišljenu, bi trebalo da se uvede kao dokaz teorije relativiteta, jer ono što je malopre bilo rupčaga, gledano sa nekih otprilike pet kilometara, kad se posmatra sa sto metara pretvara se u čudo prirode, otvor u brdu visok 50 metara u osnovi širok 12 a pod svodom 22 metra. Kad se krene uz brojne stepenike, to čudo prirode pretvara se u aerobik centar. Vodič će vam reći da stepenika ima između 700 i 800 a ja vam garantujem da ćete imati kilo i po manje kad ih pređete. Dakle, minus kilo i po stepenika. Sad kad ste tako fit može početi razgledanje pećine koja u brdo zalazi 555 metara. Prva zanimljivost je sam ulaz u pećinu, iako je glavni otvor ogroman, jedino mesto kojim se može dalje stupiti u unutrašnjost je mali otvor, koji je sada zarad turista proširen na dva metra u visinu. Nekad je bio mnogo niži pa je pećina bila savršeno mesto za sklanjanje srpskog naroda u trenutcima turskih progona. Tako mali otvor dopušta prolaz samo jedne osobe pa je celo selo od napada više stotina Turaka mogao da čuva jedan čovek naoružan motkom. Pa Turčin glavu kroz prolaz, Srbin motku kroz glavu! I tako sto puta...

http://img297.imageshack.us/img297/8905/1004116ib3.jpg

http://img520.imageshack.us/img520/42/1004121ql5.jpg

http://img520.imageshack.us/img520/6566/1004123nt5.jpg

Tada su pokušavane druge metode, kao što je paljenje vatre ne bili dimom naterali narod ne beg, ali je i to bilo uzalud, jer se u svodu pećine nalazi otvor pa je ceo ulaz u pećinu funkcionisao kao kamin.
Posle ulaza dolaze razni hodnici sa predivnim pećinskim ukrasima kojima su speleolozi davali imena...Vodič će vam reći ta imena a vi ćete najverovatnije biti zblanuti izgledom stalagmita, stalktita i ostalih ita da će ta imena ostati negde u pećini. Ja se ne sećam nijednog. Hodnici Potpećke pećine povezuju više većih prostorija tako da se pretpostavlja da je pećina korišćena i u praistorisko doba, ali to nije utvrđeno jer do sad nije angažovan ni jedan arheolog koji bi to ispitao. Tako da se skeleti raznih starosnih doba brojnim posetama turista pomeraju i raznose, i time uništavaju. Sem uobičajenih pećinskih džidžabidža proćićete pored lekovitog blata koje valja za kožu a stariji tvrde da i reumu leči.

http://img516.imageshack.us/img516/5664/1004134te9.jpg

http://img175.imageshack.us/img175/3039/1004122kv6.jpg

Jedino što pokvari zabavu u ovoj pećini je kraj pećine.

http://static.panoramio.com/photos/original/6742413.jpg

МаријанаП6. mar 2009.

Смедеревска тврђава

Највеће равничарско средњовековно утврђење у Европи, што је чини јединственом у српској архитектури тог периода. Подигнута је на веома важном географском положају, на ушћу Језаве у Дунав, као средиште световне и црквене власти у време деспота Ђурђа Бранковића (1427–1456). Друга средњовековна српска престоница на обали Дунава било је Смедерево. Када, после смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурађ Бранковић није могао остати у Београду који су преузели Мађари, он је саградио нову прстоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница те је саграђен „водени град“, опкољен Дунавом и Јазавом, а са треће стране прокопан је широк ров са водом. То је свршено од 1428. до 1430. године, како се види из великог натписа изведеног опекама на једној кули унутрашњег (малог) града.

више на:
http://www.sdnet.info/smederevska-tvrdjava.html
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Смедеревска_тврђава

http://www.blog.visitserbia.org/wp-content/uploads/2008/07/smederevska-tvrdjava0002.jpg

http://farm4.static.flickr.com/3268/2700069141_51cda067e3.jpg?

Детаљи са фестивала "Смедеревска јесен":

http://i129.photobucket.com/albums/p213/darkves/Smederevo/Smederevska%20jesen%20%202007/_MG_9950.jpg

http://i129.photobucket.com/albums/p213/darkves/Smederevo/Smederevska%20jesen%20%202007/_MG_9707-1.jpg

Lola1. apr 2009.

Šam dud
U porti Pećke Patrijaršije nalazi se najstarije drvo u Srbiji, šam-dud, star više od 700 godina. Po predanju, posadio ga je arhiepiskop Sv. Sava II, sin kralja Stefana Prvovenčanog, između 1263. i 1272. I danas rađa. Iz njega rastu grane, velike kao stabla. Veruje se da se dud neće osušiti sve “do poslednjih vremena”. Dud je donesen iz pokrajine Šam ( današnja Sirija). Ovaj spomenik prirode čini svojim karakteristikama gotovo jedinstveni prierak u svojoj vrsti. Zaštićeni crni dud ima stablo visoko osam metara i prečnik krošnje 19 metara. 1957.godine prilikom oluje, razgranata krošnja i viševekovno deblo raspuklo se na dva dela. Polegle grane na zemlji, onikle su, i nastavile da ishranjuju krošnju. Zbog oštećenja nastalih tokom vekova, 1987.godine na deblu i granama su obavljeni konzervatorski i sanacioni radovi. Prepričava se podatak da je, kad je narod krenuo u seobu na sever, pod vođstvom Arsenija III Čarnojevića, u dud udario grom iz vedra neba. Dud, za koji kazu da ga je zasadio sveti Sava, i danas raste iz dva razdvojena stabla (meni se učinilo da ih je i više). Drugo predanje dalje kaže da je posle Kosovske bitke grom udario u dud, rascepio ga, ali je koren ostao.

Za cveće u porti, od koga zastaje dah tokom proleća i leta, zadužene su sestre Julijana i Marina.Uočava se umeće u aranžiranju na kakvom bi im mogli pozavideti profesionalci. Lukovica jednog amarilisa pošla je sa mnom u Beograd.
http://img228.imageshack.us/img228/126/patrijarsija.jpg
http://img228.imageshack.us/img228/2024/dud.jpg
http://img228.imageshack.us/img228/8083/samdud.jpg
http://img228.imageshack.us/img228/4181/dud1.jpg
Fotografije su sa neta, jer nisam nosila foto aparat.