Počeo sam da pišem SF knjigu. Sada vam samo postujem prolog, a ako nešto ne štima u onome što sam napisao, može da mi da neki savet za kvalitetnije pisanje, a ako je malo grublji, može da mi kaže da ostavim pisanje i radim nešto drugo. Svaka pohvala je dobrodošla, a ako baš mora, i neka kritika. :) Inače, evo ga prolog:
Prolog
Bila je 2092. godina. Kao da je juče bilo u životu Dimitrija Markovića kada je caristička Nova Rusija uspešno izvršila Panslavistističku misiju u kojoj su joj pripale sve slovenske zemlje. Kasnije je u Velikom azijskom ratu osvojila Japan, Mongoliju i severni deo Kine, što je bilo dovoljno da se stvori jedna jedinstvena supersila u svetu: Azioslavija.
To je bilo pre deset godina, seća se Dimitrije. Bio je na trećoj godini fakulteta kada se to desilo. Sećao se kada je trenutni car Nikolaj Velimirovič Brežnjev držao govor o idejama panslavizma i ’pravdi’ koju je on nameravao da širi među svim slovenskim gradovima. Za glavni grad te velike Azioslavije postavljen je Sankt Petersburg, koji je preimenovan u Brežnjevgrad, a ono što su nekad bile slovenske države je postalo Zapadna oblast. Dimitrije nije bio zadovoljan novom državom. Sve knjige koje su proglašavane anticarističkim bile su spaljivane, a svi koji su bili protiv cara su bili vešani po trgovima širom Azioslavije. Ruski je proglašen maternjim jezikom, tako da su svi bili obavezni da uče ruski, jer su u suprotnom bili proglašavani Antislovenom i odvođeni u logore na prevaspitavanje u ’pravom slovenskom duhu’. Prava ugnjetavačka politika, zar ne?
Sada je Dimitriju bilo trideset pet godina, živeo je i radio kao profesor istorije u Beogradu. Bio je veoma slabo plaćan zbog toga što je Azioslavija imala velika novčana ulaganja u Aljaski rat koji je vodila protiv Severne Amerike, novonastalog kontinenta-države (da, Kanada je pripala SAD-u), u cilju da osvoji Aljasku kako bi proširila teritoriju na još jedan kontinent. Kao i većina stanovnika Azioslavije, i sam Dimitrije je bio protiv tog rata. Smatrao je taj rat besmislenim. I ne samo rat, celu državu je smatrao besmislenom, zbog čega bi mogao lako da nastrada.
EDIT: Ovo mi je jedno od prvih pisanija.
