Људи који се користе високим положајем који заузимају у једном систему а који раде директно против виталних интереса истог, за материјалну корист прибављену од стране опонентских система, постоје вероватно од почетака организованог друштва робне размене и робно новчане привреде. Историја познаје неброј таквих примера.
Простије: систем А којим управљаш ти не пружа толико материјалног богатства колико систем Б, који је противнички, може да ти пружи. Ти ако прихватиш понуду система Б и почнеш да радиш против свог матичног - постајеш страни плаћеник и домаћи издајник. Не знам како би се то другачије може да се ослови.
Деведесетих година прошлог века ови називи су постали жешће непопуларни међ' народом јер их је Шешељ+Мира+Слоба екипа обилно употребљавала за апсолутно сваког политичког неистомишљеника. Од тада, поготово од 2000. године називање неког политичара страним плаћеником или/и домаћим издајником је аутоматски морално и на сваки други начин дисквалификовало и етикетирало оног ко се то усудио да уради...
Citat:Моје питање је: Има ли страних плаћеника и домаћих издајника у малој земљи сељака на брдовитом Балкану или смо неким чудом оперисани или заштићени од те појаве. Ко су они, по вашем мишљењу, ако постоје? На основу чега утврдити да је неко с.п./д.и.?
Молим вас, без спама, интересује ме ваше мишљење?
