Tema za roditelje, one koji bi voleli to da budu, i one koji viđaju neke roditelje u svojoj okolini.
Misim ono, polni organ, cevke u normali... gurneš, svršiš... embrion, fetus... trt-mrt... kme-kme... repeat... bate, seke... čete, narodi i nacije, narodne nošnje i bordeli, bratstva i jedinstva, i prošnje na ulicama... ima li šta lakše
E sada, da li je prirodni priraštaj opravdan po svaku cenu, ili to treba raditi malo selektivnije. Ono kao, treba ti specijalna dozvola da prdneš pod tušem i plaćaš porez na izduvak iz nosa, al decu mož da seješ kolko ti mošničad ište i bićeš glavni baja. Svako od nas zna osobe kojima ne bi podario na čuvanje ni prase pred božić, kamoli novonastalu osobu. Ali takve osobe nekim fantastičnim spletom okolnosti uzgajaju nove osobe i kao da se niko tome ne čudi.
Imate li vi želju da uzgajate osobe, drma li vas roditeljski instinkt, i kako biste vi mogli da se nosite sa cirka dve godine kmečanja? A glavno pitanje je, da li biste vi umesto osobe uzgajali budalu, i ako uzgajate trenutno neku osobu, kako to radite, da li se ikada zapitate da ne uzgajate možda budalu? Imate li uopšte ikakvu kontrolu nad uzgojem, i da li mislite da biste mogli da je imate? itd...
Šta vi mislite od tome?
Ja se sa ovim mojim mozgom, jedva usuđujem da čuvam golubove. Decu obožavam, ali samo neka nisu moja. Ponosan sam na svoju svest o svojoj nezrelosti i nedoraslosti tako ozbiljnom zadatku. Ali se brinem kada vidim ko sve rađa i vaspitava.
