Океј, ово је невероватно.
Упознам ја једну девојку синоћ. Риба лепа, фина паметна... ми целу ноћ причали, смејали се, било нам лепо. Шетамо се тако по кеју, седнемо, романтика на нивоу, ја у шоку, мислим да сам нашао љубав свог живота. Нагнем се напред, погледам је у те дивне очи и прошаптам: "Која је твоја омиљена песма од Јандриног јата?" Она је рекла да не зна шта је Јандрино јато. Стога сам је бацио у Дунав.
Тру стори, бро.