Дешава се ужас! Голубови доносе птичји грип, од којег помре бар две трећине становништва (сувишно је рећи да си и ти међу њима). Остатак кровова се урушава под теретом голубијег измета (треба ли напоменути да су преживели из твоје породице тражили уточиште баш на тавану). Пошто више нема пензионера који хране голубове (између осталих, ни твоје бабе, која је напрасно преминула од туге за њима - не и за тобом, јер твоју смрт је прокоментарисала речима: "Ма нек цркне тај гад"), голубови се окрећу хичкоковским акцијама, и на тај начин страда и последњи твој далеки рођак, Пера са Канаревог брда. Затим се голубови шире планетом, сејући страх и терор, све док Земља не постане планета голубова. Пролазе милиони година, они еволуирају, постају разумна бића, и самом игром случаја проналазе пар твојих фосилизованих кошчица. Напредном технологијом генетског инжењеринга враћају те из мртвих, и праве тематски парк са називом Парк из доба Човека. Ти си ту главна атракција, шеташ се около кавезом и вичеш, а они се плаше и забављају. У слободно време те боду иглама и изводе разне експерименте. Дуго, дуго се мучиш умирући у кавезу, на неком крову, смишљајући последњу жељу да се сви кровови тог града претворе у велике љударнике.
Желим да постанем џиновска нога из Монти Пајтона!
(пази сад кад ће ми неко пожелети гљивице или одсецање!)