Lopovluk kad nema druge: Društveni parazit ili samo stereotip?

Šta mislite o tome? Da li biste došli na ideju da ukradete hranu ili pare kad ste na ivici bede i kad nema drugog izbora? Da li če vaša poštenjačka strana da preovlada i da li ćete odbiti?

Da vas čujem.

Sve nešto mislim da bi bilo ko bio pošten, ako je gladan, a pored njega šleper hleba i jogurta.

Ja sam krao i kad nisam bio gladan. Marnem dve-tri jabuke u piljari, takav bio običaj kod klinaca, čisto da pokažeš da smeš. Posle smo im marnjavali pivo, ali samo zato što nisu hteli da nam daju da pijemo u parkiću preko bez kaucije. Pare, od mame i tate, tu i tamo sam dizao, siću za sladoled. E, sad ne kradem. Poslednji posao je bila jedna gajba tamo negde devedesetih, i kad sam skapirao da sam na dobrom putu da zaglavim u pakao, prigrlio sam Isusa i sad volontiram u samostanu Svetoga Roka.

I ja sam isto prestao pre desetak godina. Sad mislim na stvarnu situaciju, zamislite sebe u njoj.

Чуј да ли бих??? Ја крао и кад сам имо пара, а де сад да не крадем кад немам...

Jok, nego ću umrem od gladi ili prodajem svoje božanstveno telo? Bila bi to šteta. Ukradem, jebi ga.