Нема ту бог зна каквих норми, него су се феминисткиње огласиле последњих година са својим захтевима, уместо да уживају у мужевљевој плати и чувају децу код куће.
Шалим се, наравно.
Ја сам се бавио овим у струци. СКоро сам завршио рад на енглеско-српском речнику. КАо што знате, неке именице у енглеском могу да се преведу на српски и мушким и женским родом. Од шефа сам на почетку добио инструкције да треба максимално да се трудим да превод буде политички коректан, дакле да убацујем те облике ''адвокатица'', ''докторка'' итд. А и шема коју сам попуњавао преводом је код таквих именица увек тражила оба облика, осим код именица са извесном дерогативном или пејоративном конотацијом. Нпр. код ''thief'' и сличних именицасе тражио само један облик - мушки. Тако сам сконтао да је шему дизајнирала жена. Но, небитно.
Пошто понекад нисам био сигуран где треба да ставим само мушки, а где и мушки и женски облик, трудио сам се да максимално убацујем женске облике, тј. да оставим лектору да пресуди хоће ли тако остати. Кад сам погледао прву лектуру, приметио сам да је лектор поизбацивао већину тих женских облика (нпр. капиталисткиња, каријеристкиња, шовинисткиња, рецепционарка, кореографкиња итд.), па се касније нисам више мучио да их убацујем, већ их изостављао и тиме се оглушио о шефове савете о политичкој коректности.