Šta te nervira?

Crna kutija je crna dok na nju ne padne svjetlost tvog pogleda. :) Crna je samo dok je nepoznata.

Opa, kvantna fizika :) Ima stvari koje su crne per se, gledala ih ili ne. A pogled ne osvetljava, on samo kupi svetlo koje se odražava.

Jesi li ti protiv alkohola sasvim ili protiv ceste konzumacije?

Protiv česte konzumacije i konzumacije uopšte kada postoje loša opravdanja za to. Kad kažeš:Ne mogu više, aj da pijemo...
Kad sam shvatila da se društvo formira na stolovima uz alkohol i kada sam i ja trebala da priđem tome često sam pomislila: Zasto se ljudi okupljaju i druže kad treba da piju...zašto se recimo ne okupimo i čitamo zajedno? Zašto baš piti, to je pitanje.

Zato shto je zhivot govnjiva pojava i vrlo teshko ga je pregurati bez kojekakvih stimulansa poput droge, kurvi, kocke i na kraju krajeva alkohola za veliki percent sirotinje eventualno?

Hoću da kažem, Vald, da je crna jer nije određena. Kad ne znaš šta je u njoj i ne gledaš na nju onda ti je crna jer je u njoj tvoj problem. Koji ne poznaješ.
Nije crn problem nego tvoja nezainteresovanost za njega.
Izvini zbog prvog lica, ne obraćam se tebi konkretno. :)

A ima li nerešivih problema?

Oni za koje znam da često koriste droge govore o svojim doživljajima tokom konzumacije. Niko od njih ništa nije izvukao iz svojih iskustava. Nijesam viđela da je neko od njih postao bolji, humaniji, srećniji... Samo nastavljaju isto.

Ja nikad ništa dobro nisam izvukao. Nekoliko puta sam izvukao nešto zastrašujuće. Pogled drugim očima na svet. Ali neću reći da me to nije obogatilo. Sad znam da je moguće i tako gledati, i mogu na taj način da pogledam i bez droge. Ne dobra svoga radi, već čistog intelektualnog zadovoljstva, mazohizam, jbg.

Ali za naše prilike svi problemi su rješivi. Ne možeš biti apsolutno srećan ali možeš riješiti konkretan problem.

Hehe. Mislim da nisi u pravu.

Ako je svjesno eksperimentisanje u pitanju valjda to ispada u redu. Ali većina ljudi tako "rješava" nešto akumulisano tokom života, godine, dana. Kažem nešto jer ne znaju šta je. U samom pojavljivanju toga nečega ne zapitaju se šta je i otkud tu.

Hehe. Mislim da nisi u pravu.

Pokaži mi da nijesam u pravu.

Pokaži mi da nijesam u pravu.

Zaboga, kako da ti pokažem? Ali, ajd da probam. Ako u čoveku postoji nekakva dihotomija, a čovek ima potrebu za celovitošću, onda je jedino rešenje za uspostavljanje celovitosti amputacija. Ako čovek neće amputaciju, onda mora da se pomiri sa dihotomijom. A dihotomija uzrokuje probleme, ali predstavlja i bogatstvo. Amputacija ga osiromašava. Šta da radi taj čovek? Da seče ili da ne seče?

Fina rasprava. Da bi spoznao sreću zbog odsustva bola, moraš prvo osetiti bol. Saglasna.

Da bi spoznao sreću zbog odsustva bola, moraš prvo osetiti bol.

Ne moraš, on sam dolazi :) A sreća zbog odsustva bola ne traje dugo. Eto na primer, boli zub užasno. I onda prođe. Nema lepših deset minuta u životu. A posle to postane normalno, i zaboraviš da budeš srećan.

Alkohol je jedna vrsta droge. Ko koristi drogu da predbrodi trenutni problem - razumem. Ko koristi drogu dugoročno da reši svakodnevne probleme - taj je najebo. Ja sam u drugoj priči, hoću da jedem lsd da bih video kako je to i zašao u dublje delove svoga uma i duše.

hoću da jedem lsd da bih video kako je to i zašao u dublje delove svoga uma i duše.

Nemoj, neće ti koristiti.

Zaboga, kako da ti pokažem? Ali, ajd da probam. Ako u čoveku postoji nekakva dihotomija, a čovek ima potrebu za celovitošću, onda je jedino rešenje za uspostavljanje celovitosti amputacija. Ako čovek neće amputaciju, onda mora da se pomiri sa dihotomijom. A dihotomija uzrokuje probleme, ali predstavlja i bogatstvo. Amputacija ga osiromašava. Šta da radi taj čovek? Da seče ili da ne seče?

Zašto čovjek ne bi krenuo u potpunu analizu stanja? Kažeš: Ako u čovjeku postoji dihotomija...zašto u čovjeku postoji dihotomija i ako postoji zašto nije moguće pomiriti te djelove, ne sastaviti ih jer znamo da je čovjekova podijeljenost prirodna (možda?). Amputacija ne osiromašava ako je u pitanju uklanjanje nekog dijela koji je stvarao problem i to je jedino što je radio.
Ovako kao što si ti to predstavio zvuči krupno ali nije ako se krene od početka sa nekonformizmom za koji mislim da je i uzrok dihotomije. Moj prijatelj kaže izgubio sam dosta prijatelja kada sam uradio to i to, nijesam se uklopio u njihove okvire, ali su zato došli novi, meni bliži. Na taj način fukncioniše rešavanje. Amputacija, zašto ne. Tvojim grubim rečnikom rečeno. :)

Nije to grubi jezik, to je ono što kažu anglosasi bottom line jezik. I nisam govorio o uklapanju u sredinu, ili otklanjanju njenih delova iz sebe i od sebe, već o nečemu što je u tebi.
Naravno, ne misleći na tebe.

Valdemar
Nije to grubi jezik, to je ono što kažu anglosasi bottom line jezik. I nisam govorio o uklapanju u sredinu, ili otklanjanju njenih delova iz sebe i od sebe, već o nečemu što je u tebi.
Naravno, ne misleći na tebe.

A ja se vraćem na uzrok toga u tebi. Kladim se da je nekad bio konkretan, zato sam i dala ovakav primjer. Okruženje, sredina...šta god.

Gle, recimo baterija - između dva pola teče struja. Ta struja daje život, ali i peče. Kako da pomiriš dva pola baterije?
Ovo najprostije, da se ne rasplinjavam.

Vesna, bre, pa kako si ti to neprijatelj apsurda? :)

Znam da se zezaš, ali ovakva pitanja su bez veze. Kao da se podrazumijeva nešto i ja moram da se uklopim u to. :) Da ne bih začudila nekog.

Gle, recimo baterija - između dva pola teče struja. Ta struja daje život, ali i peče. Kako da pomiriš dva pola baterije?

A i ovakvi primjeri su bez veze. :D Polovi jednostavno rade svoj posao. To je datost, tako funkcionišu, nijesu vještački proizvedeni. Tj.njihove karakteristike nijesu vještački dobijene. Naša dihotomija jeste. I raste kroz vrijeme.
Kao da se svaki put odvoji jedan dio kad donosimo neuskladjene odluke. Ona postoji, ali brate, ne prećerujmo sa njenim intenzitetom.

Ovaj, ne želim da tupim, samo me intelektualno vređa pomisao da ne postoje situacije koje su nerešive, a u stvari i duhovno. Nevezano za mene. Naravno, uvek postoji rešenje, makar u vidu atomske bombe, ali da li je rešenje vredno problema, to je pitanje :)

Polovi jednostavno rade svoj posao. To je datost, tako funkcionišu, nijesu vještački proizvedeni. Tj.njihove karakteristike nijesu vještački dobijene. Naša dihotomija jeste. I raste kroz vrijeme.

Ne postoji ništa veštačko, tako mislim.

Problemi zbog kojih ljudi piju su rješivi, u različitoj mjeri. To hoću da kažem. Ti sigurno ne piješ zbog problema o bogu i pravdi univerzalnoj.

Ja ne pijem zato što me more užasi egzistencije, nego zato što volim. Doduše, ne bih rekao da sam alkos, ali volim da pijem. Na primer, evo šta Dis kaže o tome.

Ја волим да пијем и пијан сам често,
с другом ил без друга, из чаше, из флаше,
није важно време, није важно место,
жене ме се гаде, деца ме се плаше.

И ја тако пијем, али није лако,
када сићу кријем и за динар молим,
јер паре је тешко накупити тако...
Ал ипак се снађем. Шта ћеш, много волим!

И док пијем пиво млако ја без воље,
гледају на мене као да сам смеће,
али шта ме брига... Знадијах за боље...
Опс, одох у паркић да залијем цвеће!

И ја жалим себе. Мени није дано
да ме мирис кафе у свитање буди.
Кад се из сна пренем ја у јутро рано,
лозовачу тргнем да разгалим груди.

И лочући тако одвратно без срама,
желим да сам пијан одувек па довек.
Нека пукне јетра, нек мамурлук слама!
Јесте да сам свиња... Ал добар сам човек!