Muamer Zukorlić: Društveni stereotip ili samo parazit

Dakle - vruća, aktuelna tema.
Mislite li da je ovaj čovek plaćen da digne nove nemire u Srbiji po starom scenariju, koji smo već prošli i na koji ne bi trebali ponovo da nasednemo ili su njegove težnje o širokoj autonomiji Sandžaka opravdane?
Da li se on školovao u Alžiru da bi bio muftija koji će širiti blagodeti islamske vere i kulture ili je poslat da probudi separatističke pobude među sandžačkim Bošnjacima?
Da li je uspeo da zapali i one koji su dosad bili neopredeljeni, s obzirom na užasavajuću provokaciju posle košarkaškog meča sa Turskom?
Da li netrpeljivost između Zukorlića i Zilkića počinje da se odražava na celu zemlju i time teraju vlast da reaguje?
Hoće doći do nemira zbog toga?
Šta bi po vašem mišljenju trebao da čini državni vrh, ukoliko ovo nije unapred smišljena farsa sa izvesnim krajem, sa kojom su i oni upoznati?
Pitanja je mnogo a vremena, bojim se, malo...

EDIT: Pozivam sve učesnike diskusije na ovoj temi da raspravljamo ljudski i civilizovano, bez uvreda na račun pripadnika islamske zajednice.
Takođe pozivam moderatore da se, ukoliko dođe do toga, dotični autor momentalno kazni banom, bez ikakvih upozorenja.
Hvala.

e jebi ga... jesmo i potrefili...

Ја сам то написао и у једном коментрау, мрзи ме сад да се понављам, ако се распламса расправа можда и додам нешто више, али свакако да је тај човек, чим је ушао уместо Угљанина и Љајића у високу политико, као представник Муслимана, под нечијом контролом. Да ли је плаћен, ја то не могу да знам, и од стране кога, али је евидентно да савете добија директно од Церића, који је такође политички муфтија, и будите сигурни да они не сарађују добро само ради заштите Муслимана у Србији, већ је план далеко сложенији, са аутономијом за новопазарски крај као коначним циљем. Србија има једног правог муфтију, то је Јусуфспахић који је нормалан, одмерен, конструктиван и реалан човек. И који, како и доликује ПРАВОМ представнику једне религије, има седиште у Београду. Остали, који покушавају да буду у центру пажње, а ништа не покушавају да ураде у договору са властима матичне земље, сигурно немају чисте намере, и њих се треба посебно плашити. То су "махараџе" како Јусуфспахић пре неки дан рече.

Mene najstrašnije brine huškačko raspoloženje tog naroda.
Provokacija posle pobede Turske nad našom reprezentacijom nije prvi put, samo je ovog puta bilo veoma masovno.
Mislim da je bilo sukoba između Srba i Bošnjaka u Novom Pazaru, kada su Srbi izašli na ulice da proslave pobedu nad Turskom u finalu evropskog prvenstva 2001. godine. Međutim nije ni blizu kao ovo sad.
Sve se nešto trudim da potisnem animozitet prema njima, ali ne da mi se.
Ne mogu da volim nekoga ko mene mrzi.