Синдром српске грандоманије

Не, не ради се о Гранд продукцији. Ради се о далеко озбиљнијем усеру.

Да ли вам је којим случајем позната прича о Србима који, док су још под Турцима и Швабама, сањају не само о својој већ и о слободи потлачене "јужнословенске браће"?

А она, кад се та несрећна идеја већ реализовала, о Србима који су рекли историјско НЕ Хитлеру и тако (можда први пут у историји) спасли свет од некога/нечега? (све по цену од милион и по мртвих)

А да ли вам се чини негде познато оно о Хрватима који су Хрвати, Словенцима који су Словенци и Србима који су Југословени, ето зарад добра ОПШЕ СТВАРИ (заједничке нације&државе)?

Јесте и чули о Србима који су и 1991 комунисти јер, баш тад(!?), имају свету мисији спашавања угњетаваних радних народа широм света од класног тлачитеља?

А кад су почели ратови деведесетих, сигуран сам да сте о нашем народу слушали као о "брани ширењу ислама у Европу и католичанства и НАТО-а на Исток" томе и слично?

Старији се сигурно сећају прича за време рата у Босни како 3. светски рат само што није избио и то у епском сукобу православља (које је тад, буди речено тек почело да дише од стаљинистичких и титоистичких машинерија) предвођеног Русијом против свег зла овог света предвођеног западним земљама. Те приче су ревитализоване и током агресије НАТО пакта 1999.

Шта мислите, да ли су ово само случајне, спорадичне кафанске баљезгарије или је написано само један СИМПТОМ колективне болести? Ја бих рекао да јесте - и то СИНДРОМА СРПСКЕ ГРАНДОМАНИЈЕ.

И не, колико год да те ствари могу да насмеју човека ово нема шаљив карактер. Сматрам да је тај синдром no 1. узрок наше државне, националне, културне и сваке друге пропасти и чињенице да ћемо за 50-60 година имати улогу америчких Индијанаца затворених у резервате док ће овом земљом газити, нажалост, много организованији, културнији, свеснији и паметнији народи.

Шта мислите ви? Постоји ли нешто као СИНДРОМ СРПСКЕ ГРАНДОМАНИЈЕ или лупетам?

Па, ви'ш , наша нај - грандоманија је у томе што мислимо да смо толико специфични. Ипак смо премали народ да бисмо били толико различити од других.
Имамо специфичан геополитички и цивилизацијски положај који је час повољан, час зајебан. Тренутно је никакав.
И опет, премали смо да би неки наши хирови утицали на нашу судбину колико на њу утичу кретања великих сила.

Postoji sindrom, ko sto Šeki rece nekom prilikom u Hagu "Nije trebalo biti toliko ubijanja, htjeli smo da ih ubjedimo da su srbi"...

A to da ce apokalipsa da pobije sve osim pravoslavaca je posebna prica...

Fora je u tome što smo mi uvek prkosili sili. Ko god je u toku istorije vladao svetom mi smo mu išli uz dlaku, za razliku od Hrvata i Bugara koji su uvek bili niz dlaku moćnicima. Pa kada se situacija lomi u drugu stranu, Bugarin skida s' vlasti one prethodne a dovodi ove koji sarađuju sa budućim vladarom sveta. Inat je zaista srpska karakteristika br. 1.

Citat:(можда први пут у историји) спасли свет од некога/нечега? (све по цену од милион и по мртвих)

Prvi put su Srbi spasili svet 1389. na Gazimestanu. Orobili su se da bi Evropa bila bezbedna, a Otomansku imperiju poprilično uzdrmali.
Nažalost, to danas niko ne ceni.