Elem, radi se o sledećem: da imate još jedan trenutak(vremenski prostor koji obuhvata složenu misaono - čulnu celinu) na raspolaganju, u njemu biste rado iskusili izvesnu emotivno čulnu senzaciju. Kako ta senzacija tačno "izgleda", znate samo vi. Ali podelite sa ostalima šta nju može da prouzrokuje.
Dakle, to bi na primer mogao da bude zagrljaj majke u rodnoj kući, ili sladoled od čokolade sa vetrom u kosi i pogledom na Firencu, dok slušate Sinatru i okruženi ste dragim prijateljima.
Primer onoga što nije sinteza senzacija je "seks, pa cigara", čisto jer nije reč o sintezi. "Cigareta nakon seksa", to da.
Dakle, da izbor mora da se suzi na jedan "trenutak", za vas bi to bilo...?
Ja mislim da bi to za mene bio zagriz rušta (rane, krupne trešnje) u svitanje, dok posmatram nijansiranje svetala po vedrom nebu iznad okeana, a sam sedim na travi u turskom sedu. Neko koga beskompromisno volim sedi tik uz mene i naslonio je glavu na moje rame, igra se sa mojom kosom, lice mi je puno vetra, stepeni je 18-ak, nosim jeans, miriše lipa, i u glavi imam sliku svih ljudi koje sam ikada voleo - kako se međusobno vole. I jedna svest o tome da nemam više tajni. To je taj osećaj.
Naravno, apetiti za senzacijama variraju i vremenom se menjaju, ali vi danas, ako se zanemari nekakva glad i potreba za odmorom, šta je to što biste sebi poklonili, a da je vredno žrtve i smeštanja u jednodašni vremenski okvir?
P.S. Radujem se vašim postovima i lično, ali ujedno sprovodim i jedno istraživanje, te su ekspresije vaših misli dvostruko dobrodošle.
