Probudi se Srbine!

Au krv ti jebem, ne mogu spavati sad

dr Rojken
Au krv ti jebem, ne mogu spavati sad

malopre

Šta, i ti si se probudio Srbine?

С П О Ј Е Н А

Vuk Drašković je kriv.

serujte ovaj video da ljudi znaju

znači čak ni tri prsta nisu legit srpska

Odlicno neka budala se zapitala sta simbolisu tri prsta i samostalnim naravno internet istrazivanjem koristeci 1% informacija dosla je do cvrstog uverenja dotle da bi mogla i da drzi strastveni miting kao baba koja se bori protiv obaveznog vakcinisanja jer nije normalno da se roditelji koji to odbijaju kaznjavaju i onda ja licno gledam kako se raspravlja sa jednom medicinskom sestrom ako se ne varam kojoj je otac doktor i svi u familiji su bili doktori i ona misli da je pametnija ali nema veze babetina je luda. I sad imas ovakvih 8 miliona sa povrsnim znanjem imas horde miroljuba petrovica idiota imas raznih sranja dostupnih po internetu i zato treba pokidati sve te kablove. Magarad srbi misle jedno i mozes da ih jebes ali ne odustaju a znanje im je kurac da znaju nesto stvatno se ne bi niko ljutio nego ne znaju nista a prave se pametni.

Е, немој да се будимо сад у пола 3, после цео дан нисмо ни за шта... Дај лепо да се пробудимо у 9, поједемо бурек, одемо до кладионице, попијемо пиво, онда поново до кладионице, па да разгледамо пичиће по граду док се још носе сукње, па онда опет до кладионице док се не заврше све утакмице па у кревет и све тако редом...

nijedna zemlja nije tako skupo platila svoju slobodu kao srbija

“косово и метохија је нераскидиви део србије, дотодине у призрену”
- теша тешанович

Ako se ne varam buđenje znači kad shvatiš da smo svi jedan i da nema Srbin, Turčin, Teša Tešanović itd samo svest jednoga...
Probudi se - vrati se sebi. Odlična tema btw na te stvari smo se svi ložili kad bi se slikali sa ortacima uvek gledaju ko je spojio ko razdvojio pa ti kažu nisi pravi Srbin itd

Cekaj, vi ste ovo za tri prsta tek sad provalili? Kuku meni...

Неће да бидне, три прста је симбол трачког божанстваа Сабазија.
Тракија је грчки назив за Рашку јер грци често убацују т испред р.
Tracia - Racia - Rascia.

Узалудно је поредити наш поздрав са гестовима умоболне коњушарске квазинације која има шаховску таблу за грб. Користе и наш језик, сад треба и језик да престанемо да користимо...

Ovaj momak se probudio!

Ајмо браћо, време је!

mrm mrm koe zvao?

Atife

"nijedna zemlja nije tako skupo platila svoju slobodu kao srbija".

Koju slobodu?

Koju slobodu?

Da umesto kusura možemo da biramo između Čunga Lunga i WOW žvake. Pa nam se ni to nije svidelo pa mitingovali: Neću žvaku oću kusur....
Ko će nama Srbima da ugodi?

Ja sam uvek uzimao čungalungu, ove što su uzimali wow treba sve do jednog pobiti, zbog njih nam i jeste ovako. Ukratko, Srbi kao narod.

Za članove štediša kluba evo PDF linka te knjize - https://qdoc.tips/kakvi-smo-mi-srbi-jovan-maric-pdf-free.html
Nego, šta je Andrić napisao o Dinarcima sada već važi za širi region od prvobitne Dinare, u ovom slučaju za nas Srbende:
"U prirodi je našeg čoveka, naročito onog dinarskog tipa,
da ne ostaje ni kod jedne zamisli, ni kod jednog dela istrajno
i dosledno, i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,
da bi uticao na njih. Naprotiv, posle prvog zanosa, on napušta
delo, vraća se do njegovog izvora, muti ga mišlju i pogledom,
zatim silovito preleće ceo budući, neostvareni i tek zamišljeni
tok dela, anticipira ga, pa se onda opet vraća na tačku na
kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.
Tako se stvari razvijaju više uz njegovo učešće nego pod
njegovim uticajem; jer on nije u njima, nego iznad i pored
njih. Zato on u većini slučajeva i ne stvara dela i ne
upravlja događajima, nego reaguje na njih, polažući mnogo
više na to da bude začetnik, sudija, borac i gledalac, nego
stvaralac, radnik i čuvar. U njega je vidna sklonost da ne čeka
razvitak stvari i ne učestvuje u njemu radom i strpljenjem."

..."Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom".

...“Dok sam to mislio, zazvoniše zvona sa druge strane Miljacke; prvo jedno malo, pa za njima drugo, veća, tamna i raspjevana glasa. U isto vrijeme se javi mujezin sa džamije,i jedne i druge. Pa još neka zvona iz daljine. Bilo je podne. Zatitra ljetni vazduh i sve se ispuni kao nekim strujanjem od zemlje put nebesa. Za tom strujom podigoh i ja oči put neba, i sa molitvenim zvukom pođe i moja misao, teška od zemaljskog jeda. Otrže se sama, dotle nepoznata i riječima neizreciva molitva put neba:
– Gospode, koji si nad svjetovima i vladaš i znaš, pogledaj, molimo te, i na ovu brdovitu zemlju Bosnu, i na nas koji smo iz njena tla nikli i njen hljeb jedemo. Daj nam ono za što te dan i noć, svak na svoj način, molimo: usadi nam mir u srce i slogu u gradove. Ne daj da nas tuđin više zlim zadužuje. Dosta nam je krvi i ratničke vatre. Mirnog hljeba smo željni."

I. Andrić, hiljadu devetsto dvadeset i neka.