Зашто се Србија (и Срби и ``Срби``) одвратно односи према бившим војницима и старешинама?

Minimalistička izjava, koja bi imala pokrića samo da je svaki čovek na planeti takav. Pošto nije, princip ti nije na mestu. Da ne zameriš, glup je.
Negira osnovni postulat samopreživljavanja, odbranu od predatora.

oh, itekako je na mestu

prvo, to je moj lični stav kojeg se ne tiču tuđi "postulati preživljavanja"

kao što lepo napisah, u pitanju je princip, hipoteza, utopija dakle, ako hoćeš lepa želja i dobra volja mene kao pripadnika rase, vera u to da čovek može postati bolja, milosrdnija životinja, s obzirom na razvijenu moć suđenja koja bi mu koristila kad bi je češće upražnjavao

na kraju krajeva, ne postoji tako nešto kao "postulat preživljavanja", životine ne barataju postulatima, aksiomima, hipotezama, teorijama, one deluju nagonski. postulati su dakle ljudski proizvod, proizvod ljuskog duha, proizvod bića koje je ukrotilo animalno u sebi. kada bi stoga postojao postulat preživljavanja on bi glasio "ne diži oružje na pripadnika svoje vrste", ili nešto slično. ovo o čemu ti govoriš, ta borba na smrt za opstanak, stoga nije nikakvo evolutivno nasleđe nekakvih postulata, nego animalana zaostavština u čoveku koji je se nije otgrao, nije uspeo da je ukroti duhom i kulturom, edukacijom, pobeda animalnog i nagonskog nad duhom i postulatom.

ja se slažem sa nekim delovima Penzionerovog komentara i sa nekim delovima Filantropofobovog komentara...najjače mi je to da je istorija "nauka".

Неко од нас двојице није схватио оног другог :)

Да пробам сликовито да објасним: критиковати Србе због тога што нису, као Швајцарци нпр., решили да убијају досаду банкарством, прављењем сатова и скупљањем нечијих златних зуба, је као да, кад наиђеш на улици на чопор људи који млате другог човека, и овај покушава да се брани, а ти узмеш њега да нападаш зато што користи насиље. Да кажеш да је глуп зато што није одмах побегао, па и да разумем, али овако...

А шта је ту тако чудно? Зар је кроз историју држава Србија обраћала пажњу за велике људе који гинули за њу. Историја је пуна таквих примера, Живојин Мишић, Милунка Савић, Драгутин Гавриловић, познати као хероји, јунаци, умрли у највећој беди и немаштини.

Милунка Савић, једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом, вишестуко рањавана у првом светском рату, након Првог светског рата, занемарена и од свих напуштена, пензију је, радећи 20 година као помоћно особље, стекла у Државној хипотекарној банци. За време Другог светског рата 10 месеци је заточена у логору Бањица. Посебно променом политике са доласком Тита пада опет у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица. Због притужби грађана и једног новинског текста који је узбуркао јавност, град се смиловао и доделио јој мали стан у коме је живела до своје смрти 1973.

Шта после овога рећи, и некоме чудно што власт не води рачуна о војницима, човече живимо у држави у којој има преко 500 000 особа са инвалидитетом, а када псу неко одсече ноге, читава држава се дигне на акцију и скупи 20 000 евра за пластичне ноге. Сад да видим Милу, јебено бих је рашчеречио. Поента је да држави, војници служе као топовска ђулад, стока. Иди, ратуј, изгуби ногу, врати се и умри као пас.

Comatose
"Сад да видим Милу, јебено бих је рашчеречио. Поента је да нама војници служе као топовска ђулад, стока. Иди, ратуј, изгуби ногу, врати се и умри као пас."
Objasnio si sve Comatose . Ovo je realno.

najjače mi je to da je istorija "nauka".

Historia magistra vitae est. Не дирај ми у струку. лоло :)

војници, ту су када су свима преко потребни, када одраде свој посао после ко их јебе. битно да је министар обезбедио нову опрему, џипове и сијасет других ствари. а убогаљени глинени голубови просе. на самом рубу егзистенције.

Поента је да нама војници служе као топовска ђулад, стока. Иди, ратуј, изгуби ногу, врати се и умри као пас.

dobro jutro amerigo vespuči

dakle tačno, kao i svim drugim državama sveta. nismo izuzetak, ali s obzirom da su neke od njih bogatije, onda one porodicama žrtava ažurnije dostave ključeve od stanova (moguće sa većom kvadraturom), uz sve standardne izraze zahvalnosti porodici što je iznedrila takvog junaka, nažalost upokojenog ili ne do bog osakaćenog. ukoliko je osakaćen, on onda ima privilegiju da lično uživa u svojoj egzotičnoj slavi heroja bez prstiju, uveta, noge ili čega već, da prepričava mlađanim naraštajima ratne priče i da u njima neguje kult šikljanja krvi za parče svoje zemlje, da se baškari u stanu koji je dobio od otadžbine i uživa u invalidskoj penziji. sve ovo naravski u bogatijim državama, ovde je taj ritual odavanja počasti istranžiranom mesu nešto skromniji, a istranžirano meso po pravilu nezadovoljno ukoliko već nema prvilegiju da trune u grobu. porodice naravski ogorčene a sugrađani saučestvuju suzama i kletvama nezahvalnoj otadžbini našoj

u spomen na neka srećnija vremena

kao što lepo napisah, u pitanju je princip, hipoteza, utopija dakle, ako hoćeš lepa želja i dobra volja mene kao pripadnika rase, vera u to da čovek može postati bolja, milosrdnija životinja, s obzirom na razvijenu moć suđenja koja bi mu koristila kad bi je češće upražnjavao

Добро, симпатично је ово, ако ништа друго. Довољно је само да јако желиш да и сви други људи овако мисле и немаш бриге :)

Миссим, да ме не схватиш погрешно, супер је то став, у савршеном свету. Једино се мало не слажем са оним изједначавањем свих војника. Превише је симплифистички, да се тако власинбарски изразим. Имамо злочин и два починиоца, а нигде жртве.

Kol'ko vas Branislav tovari na ovoj temi.
http://www.gizie.com/wp-content/uploads/2011/12/Please-dont-feed-the-trolls.jpg

тај став пацифизам утопија, хипик, водите љубав а не рат. то је за једно 50 векова. докле год земља има суверенитет. такав став се граничи са лудилом. и ако се тај суверенитет угрози, у већем броју случајева се ратује. а тада узима пушку и старо и младо, и тада се рађају јунаци.

Србија се односи одвратно према бившим војницима јер је схватила њихову подлу игру. Наиме: нема официра ни војника који иде у рат а да су му при томе љубав према отаџбини, држави и народу ИСПРЕД себичне љубави према своме дупету и породици. Не воле државу и и народ онако...искрено. Војници, дакле, ратују за себе и своју породицу и за њу чувају главнину љубави, а отаџбини, народу и држави шта остане. Немогућност да се дезертира, проглашена је херојским избором служења отаџбини. Себичност се камуфлирала борбом за општу ствар. Е неш колега! држава је ово схватила а народ још и прије државе, јер је народ мудар. Тако да се према војницима и официрима који су дио општег појма, и неке нејасне масе сви односе с поштовањем. Међутим, појединачни војник или официр плаћају данак својој дволичности.

Kol'ko vas Branislav tovari na ovoj temi.

Па и не нервира нас то што прича него што покушава да тролује.

Миссим, да ме не схватиш погрешно, супер је то став, у савршеном свету. Једино се мало не слажем са оним изједначавањем свих војника. Превише је симплифистички, да се тако власинбарски изразим. Имамо злочин и два починиоца, а нигде жртве.

pa misssim jbt dal treba da nacrtam da govorim pacifizmu kao o utopiji, principu i ličnom stavu, da stoga nemam nikakvu ideju da ga promovišem na opštem planu

a stavljanje vojnika u isti koš je ocena smisla njihovog poziva, koju sam čak spreman da branim na optem planu nezavisno od pacifizma. ali to je duga tema, i nije joj ni vreme ni mesto...

pa misssim jbt dal treba da nacrtam da govorim pacifizmu kao o utopiji, principu i ličnom stavu, da stoga nemam nikakvu ideju da ga promovišem na opštem planu

Нема потребе. Као што видиш (прва реченица у цитату) и сам то написах. Какве то везе има са реалношћу (сем кењања прогресивности) је већ друга прича.

a stavljanje vojnika u isti koš je ocena smisla njihovog poziva...

Па да, опште је познато да су онај који запуца на неког и тај који се усуди да се брани, у ствари иста говна. То је то бежање од црно-белог погледа на свет.
Дубоко се сконцентриши и јако, ЈАКО зажели "сви ми желе добро, сви ми желе добро, свет је дивно место"...

Па да, опште је познато да су онај који запуца на неког и тај који се усуди да се брани, у ствари иста говна. То је то бежање од црно-белог погледа на свет.
Дубоко се сконцентриши и јако, ЈАКО зажели "сви ми желе добро, сви ми желе добро, свет је дивно место"...

duboko se skoncentriši i promisli o mešavini baba i žaba (međ upućenima u tajne srednjoškolske logike poznatoj kao "zamena teza") koju si svojom suptilnom ironijom (koja je, takorekuć, tvoj stil, tvoja vrcava osobenost) izvršio, i sa diskusije o vojsci i vojnicima (diskusije koja podrazumeva opširnu diskusiju o ustrojstvu i savremenim pojmovima države, rata, teritorije, kapitalizma, zanimanja, radnog staža i mnogo čega još) prešao na pitanje napada i samoodbrane. možda bismo prvo trebali da se pozabavimo gorepomenutom simplifikacijom i jeftinim pseudoargumentopatologijama

Некако сам очекивао да си упућен у чари метафоре. Да ћеш схватити суштину и заобићи буквалност... ал јебига, шта је ту је.
А код смо већ код суштине:

prešao na pitanje napada i odbrane.

што наравно нема никакве везе са суштином војске.

Некако сам очекивао да си упућен у чари метафоре. Да ћеш схватити суштину и заобићи буквалност... ал јебига, шта је ту је.

ti si definitivno zahtevan za tumačenje, tvoja vrcava suptilna ironija me vazda zbuni, uostalom vidi u rečniku pod metafora
ttp://www.vokabular.org/?lang=sr&search=metafora&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8

што наравно нема никакве везе са суштином војске.

to je ta opširna diskusija na koju sam mislio, naravno da nema veze sa suštinom vojske jer njena "suština" nije tako jednostavna, naročito ne danas

Јој, хир ви гоу аген... Са рата покемонима на рат линковима... Ајд, можда сам се ја негде зајебао, не кажем да нисам, али:
http://en.wikipedia.org/wiki/Metaphor#Types.2C_terms_and_categories
(под 1)

naravno da nema veze sa suštinom vojske jer njena "suština" nije tako jednostavna, naročito ne danas

Хаха!
Да подсетим, причамо о нападу и одбрани.
Морам опет, извини:
Хаха!

(Молио бих те само да смањиш мало употребу тог "врцаво"; из неког разлога чини да се осећам као шестогодишња девојчица коју дира неки старац.)

нема официра ни војника који иде у рат а да су му при томе љубав према отаџбини, држави и народу ИСПРЕД себичне љубави према своме дупету и породици. Не воле државу и и народ онако...искрено. Војници, дакле, ратују за себе и своју породицу и за њу чувају главнину љубави, а отаџбини, народу и држави шта остане.

Pa naravno da će da ratuje za svoje dupe i svoju porodicu, da neće možda da ratuje za tebe i tvog ćaleta koji se sklonite u podrum i glumite pečurke, a posle kad se sve završi onda serete po tim ljudima koji su branili i tebe koji si se krio u nekom bunkeru.

da podsetim, pričamo o simplifikaciji i o tvom vrcavo ironičnom neshvatanju metafore

edit - ne znam što se tolko bojiš reference, budi spreman da ponekad nešto naučiš

Не, јеб'теее, у том конкретном случају (цитирани део) смо причали о суштини војске и нападу и одбрани. Прати фабулу, Бобе, мајкуму!
Пусти педофилију сада и моје "несхватање метафоре".
(Не могу да верујем да моји линкови немају дејство на тебе. Да пробам опет:
http://en.wikipedia.org/wiki/Metaphor#Types.2C_terms_and_categories
)

Едит: па не бојим се, рекох, не искључујем могућност да сам се зајебао, али читам сад баш интензивно моју референцу (која гузи твоју референцу енитајм), и не изгледа ми да сам се зајебао. Бар не толико да ме сад смараш због тога.

a ne, ne može to tako u tom konkretnom delu, hermeneutika, deo određuje celinu celina deo, nemoj da mi vrcavo izdvajaš iz konteksta
http://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics
http://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutic_circle

опште је познато да су онај који запуца на неког и тај који се усуди да се брани, у ствари иста говна

izvinjavam se, pročitah ponovo post u potrazi za metaforom i uočih je, a ja obratio samo pažnju na onaj ostatak posta, takorekuć vrcavo ironičan.

— Хајдемоте одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — онда погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни!

Такви смо. Не мислим на Србе, већ говорим уопштено. Ретки су племенити људи и они не могу да утичу на систем на који се одражава та неплеменита већина (а ту спадамо и ми који тако савесно пискарамо на овој теми, али ништа не радимо.по том питању (част изузецима, ако вас има)).

a ne, ne može to tako u tom konkretnom delu, hermeneutika, deo određuje celinu celina deo, nemoj da mi vrcavo izdvajaš iz konteksta
http://en.wikipedia.org/wiki/Hermeneutics

http://i275.photobucket.com/albums/jj290/TheWoodenBlock/DWEH.jpg

Да се исправим, ако сам погрешно написао: то је била поента целог разговора, не конкретан део.

nemoj da mi vrcavo izdvajaš iz konteksta

Лол, кацмо већ код ироније.

izvinjavam se, pročitah ponovo post u potrazi za metaforom i uočih je, a ja obratio samo pažnju na onaj ostatak posta, takorekuć vrcavo ironičan.

Не да ми се више да офтопичим око овога.

Хвала свима на коментарима, посебно оном наопаком Браниславу. Из свега се види да су Срби склони томе да разлглабају и троше драгоцено време у убеђивање неистомишљеника, проналажење издајника и доказивања сопствене памети и туђег незнања. А посебно се истичу тролови који су толико жалосни и јадни у свом животу да немају другог начина да нађу саговорнике него тако што вређају и доказују своју беду у сваком смислу. Ипак, ако на све ове црне и нељудске, крајње примитивне облике живота и глупости будемо обраћали пажњу, нећемо решити главне проблеме који нас муче.

Тролове имамо свуда и они су специфична појава по томе што доказују да нису они толико криви што су поремећени и болесни, колико смо ми криви што уопште допуштамо да нас тролују - од политиканата, шпекуланата, шалтерских службеника, верских, неверских, комшијских и непријатељских тролова - сви и свуда. Наташа Кандић и слични тролови су само изазов наше интелигенције. Таквих ће увек бити - они немају другог посла ни другог живота. Хоћемо ли се ми бавити њима или нашим послом?

Добро је питање - како да помогнемо војним инвалидима и војницима који су сада без посла. Добро је и поређење у коме се за обичног пса скупи новац за пластичне ноге, а Рудо (војна инвалидска установа у Београду) нема финансије да својим ГРАЂАНИМА обезбеди потребне протезе.

Највећа услуга човечанству би се учинила кад би се израз трол избацио из речника и ствари називале правим именом.

Не знам што се Срби тако понашају.

Подржавам твоју изјаву и слажем се да треба појаве и ствари називати њиховим правим именима, а не овим ``политички корекетним изразима``. Ипак, такво је време, данас курви не смеш да кажеш да је курва, већ пословна пратња, лопову мораш да кажеш да је то господин који можда крши закон, а што се мора доказати на лопов... суду итд. Ми се само прилагођавамо, уместо да овакве сподобе изопштавамо из друштва, културе, језика и јавног простора (медијског, али и физичког). Као некада лепрозне или кужне.

Највећа услуга човечанству би се учинила кад би се израз трол избацио из речника и ствари називале правим именом.

Može. Šupčina.
Dakle ne vjerujem u šta ste pretvorili raspravu a Sizif je tako fino i jasno postavio prvi post. Dakle nebitno da li je Srbija pobjednica u ratu ili gubitnica, kao danas- invalidi i ostali puknuti ratovima će biti šljam i sirotinja na rubu egzistencije.
A ovim pacifistima i evropejcima- da li ste svjesni koliko ste veliki fašisti zapravo?
Poenta je da vam je teret invalid. Znači ako od troje djece jedno dobijemo rođeno retardirano ili bolesno daj da ga udavimo da nam ne troši 'ljeb? A i koji će nam kurac kad ćemo se samo sjebati oko njega a znamo da povratnu nećemo dobiti od takvog?
Evo da li znate da je ministar Šutanovac za NG u Karađorđevu okupio sebi svoje drugare iz REGIJONA, pola tih estradnih šatro umjetnika koje je zvao mrze i to istinski mrze Srbiju i s njima O NAŠEM TROŠKU proslavio srećnu i berićetnu novu 2012.? Znate kurac. Da li znate išta o logorima za Srbe civile po raznim lokacijama Hrvatske, Bosne i Kosova? Kurac moj znate. Ali znate skoro pa svako ime i prezime bilo kojeg muslimana ubijenog u Srebrenici, svaku suzu njihovih bližnjih smo apsolvirali milion puta na srpskim televizijama. Sramota. Još glaba o pacifizmu.
Šta su trebali žitelji Bosanske Krajine i Banja Luke u proljeće 1992. da rade dok su bili u potpunoj blokadi za dobavljanje hrane i lijekova i kad je zbog nedostatka kiseonika umrlo 12 novorođenčadi u bolnici?
Da sjednu na po Gospodske ulice, uzmu gitare i zapjevaju Let d sanšajn in?
Onako pacifistički, jebalo majku.
I još nešto- nisu samo Srbi ratovali, Srbi su između ostalog ubijani i kao civili, bez veze, onako, u paranoji komšijskih tripova. Ali o tome Nataša Kandić Kuravela ne priča, naravno. Jer da priča kurac bi joj Hrvati i Bošnjaci davali ordenje i plakete za humanitarni rad. I zato je potpuno nebitno da li je neko Srbin ili nije u priči. Mislim koliko retardiran moraš biti da pljuješ bogalja, bilo kakvog? Zašto mi u humanitarnim akcijama skupljamo pare da bi neko dijete otišlo na transplantaciju bilo čega u inostranstvu dok nam eto taj šupak Šutanovac troši pare za proslavu NG? Nije svoje pare na to dao, sigurno.